U Zakonu o zapošljavanju stranaca („Službeni glasnik RS”, br. 128/14, 113/17, 50/18 i 31/19) u članu 2. posle tačke 2. dodaje se tačka 2a), koja glasi: „2a) privremeno zapošljavanje podrazumeva upućivanje stranca na privremeni rad i ustupanje stranca da privremeno obavlja poslove kod poslodavca korisnika;”.

Tačka 5) menja se i glasi: „5) poslodavac je pravno ili fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti u Republici, kao i ogranak i predstavništvo stranog poslodavca registrovan za obavljanje delatnosti u Republici, kod koga je stranac zaposlen, radno angažovan, odnosno upućen na privremeni rad u Republiku;”.

Tačka 7) menja se i glasi: „7) upućeno lice je stranac koji je zaposlen kod stranog poslodavca kod koga ostvaruje prava iz rada i koji ga upućuje na rad kod poslodavca na teritoriji Republike u ograničenom vremenskom trajanju, nakon čega se vraća na rad kod stranog poslodavca, u skladu sa zakonom, odnosno potvrđenim međunarodnim ugovorom;”.

Posle tačke 7) dodaje se tačka 7a) koja glasi: „7a) upućivanje na privremeni rad u Republiku podrazumeva upućivanje na rad u Republici i upućivanje na stručno osposobljavanje i usavršavanje za potrebe stranog poslodavca;”.

Posle tačke 12) dodaju se tač. 13)–15) koje glase: „13) jedinstvena dozvola je dozvola za privremeni boravak i rad stranaca u Republici; 14) procena predstavlja ocenu ispunjenosti uslova za zapošljavanje stranca, posebne slučajeve zapošljavanja stranca i samozapošljavanje stranca, koju vrši organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, u skladu sa zakonom; 15) saglasnost je akt koji omogućava strancu promenu osnova rada, promenu poslodavca, zapošljavanje kod dva ili više poslodavaca tokom perioda važenja jedinstvene dozvole, a koji izdaje organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, u skladu sa zakonom.”