Član 41. menja se i glasi: „Član 41. Termički tretman otpada vrši se u postrojenjima koja su projektovana, izgrađena u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata i koja su opremljena u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Postrojenja za termički tretman otpada mogu da vrše tretman samo pod strogim operativnim uslovima, uz ispunjavanje tehničkih uslova u skladu sa utvrđenim graničnim vrednostima emisije za insineraciju i ko-insineraciju. Ako se ko-insineracija otpada vrši tako da osnovna namena postrojenja nije proizvodnja energije ili proizvodnja proizvoda nego termički tretman otpada, postrojenje se smatra postrojenjem za spaljivanje otpada. Insineracija i ko-insineracija otpada vrše se u skladu sa najbolje dostupnim tehnikama. Tehničko-tehnološki uslovi za rad postrojenja za termički tretman otpada su: 1) da postrojenje ispunjava uslove propisane ovim zakonom u zavisnosti od kategorija otpada predviđenog za insineraciju ili ko-insineraciju; 2) da emisije zagađujućih materija i energije u vazduh i vode ne prelaze granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za insineraciju ili ko-insineraciju i graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija pri ispuštanju otpadnih voda iz sistema za prečišćavanje otpadnih gasova postrojenja za insineraciju ili ko-insineraciju, propisane posebnim propisom; 3) da su ispunjeni građevinski i drugi tehnički zahtevi, u skladu sa posebnim propisom; 4) da je prilikom termičkog tretmana otpada dobijena toplota upotrebljena za proizvodnju električne energije, kogeneracijsku proizvodnju toplotne i električne energije, proizvodnju procesne pare, daljinsko grejanje ili je drugačije efikasno iskorišćena; 5) da su zadovoljeni uslovi za smanjenje količina ostataka sagorevanja otpada, njihovih opasnih karakteristika i njihovo ponovno iskorišćenje, što se postiže korišćenjem najbolje dostupnih tehnologija; 6) da se ostaci otpada nakon termičkog tretmana otpada svode na minimum, da se ti ostaci ponovno koriste, ako je to tehnički izvodljivo i ekonomski opravdano; 7) da se ostaci spaljivanja, čije se nastajanje ne može sprečiti, smanjiti ili koji se zbrinjavaju ako se ne mogu ponovo koristiti, u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje spaljivanje otpada; 8) da su predviđene mere zaštite od udesa; 9) da je predviđen monitoring rada, koji obuhvata program monitoringa emisija zagađujućih materija u vazduh, zemljište i vodu. Dozvola za termički tretman otpada postupcima insineracije ili ko-insineracije, uz propisane uslove za rad sadrži i sledeće: 1) način merenja i rokove uzorkovanja i merenja po kojima treba postupati kako bi se poštovali uslovi za praćenje graničnih vrednosti emisija; 2) maksimalno dozvoljeno vreme rada u periodima tehničkih prekida rada ili kvarenja uređaja za kontrolu zagađenja i monitoring, odnosno prelazne periode za rad postrojenja i njegovih delova, kao i mere za prekid rada u akcidentnim situacijama; 3) podatke o najvišim i najnižim tačkama paljenja otpada koji će biti termički tretiran, najveće i najniže kalorijske vrednosti otpada, maksimalni sadržaj polihlorovanih bifenila, hlora, sumpora, teških metala i ostalih materija koje emituje postrojenje; 4) podatke o načinu merenja ispuštanja emisija u vazduh; 5) podatke o pH vrednostima, temperaturi i protoku ispuštanja otpadnih voda, protoku i svim drugim parametrima kvaliteta otpadnih voda, zahtevanim vodnim uslovima od strane nadležnih organa. Postrojenje za insineraciju i ko-insineraciju projektuje se, oprema, izgrađuje i funkcioniše (radi) tako da posle poslednjeg ubrizgavanja vazduha u proces sagorevanja, procesni gasovi na kontrolisan i homogen način, čak i u najnepovoljnijim uslovima, dostignu temperaturu od najmanje 850°S za dve sekunde trajanja. Ako se u postrojenju za insineraciju i ko-insineraciju vrši spaljivanje opasnog otpada koji sadrži više od 1% halogenih organskih supstanci izraženih kao hlor, temperatura se mora podići na 1100°S za najmanje dve sekunde trajanja. Postrojenje, kao i svaka linija postrojenja za insineraciju otpada, oprema se najmanje jednim pomoćnim gorionikom koji mora automatski da se aktivira kada temperatura procesnog gasa padne ispod 850°S, odnosno 1100°S, nakon poslednjeg ubrizgavanja vazduha u proces sagorevanja. Postrojenje za insineraciju otpada radi tako da postigne nivo spaljivanja koji garantuje da će ukupni nivo organskog ugljenika (TOS) u šljaci i kotlovskom (ložišnom) pepelu biti manji od 3% ili gubitak pri žarenju manji od 5% na suvu masu materijala, a ukoliko je neophodno, primenjuju se i odgovarajuće tehnike predtretmana. Vlada bliže uređuje tehničke i tehnološke uslove za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja i vrste otpada za termički tretman otpada, granične vrednosti emisija i njihovo praćenje.”.