U članu 31. posle reči: „lice u” dodaje se reč: „nadležnom”.

U tački 2) reči: „odnosno podnesku bez dokaza o naplati takse u smislu člana 4. ovog zakona (član 4. stav 6. Zakona)” zamenjuju se rečima: „bez dokaza o naplati takse, odnosno troškova za posebne usluge (član 4. stav 6. i član 11. stav 3)”.

Tačka 4) briše se.

Tač. 5) i 6) menjaju se i glase:

„5) ne obavesti obveznika koji je zahtev podneo bez dokaza o plaćenoj taksi u propisanom iznosu, da je dužan da plati propisanu taksu i da o tome podnese dokaz, odnosno ako taksu ne naplati u propisanom iznosu pre uručenja zatraženog rešenja ili druge isprave, odnosno pre saopštenja obvezniku da je radnja izvršena, odnosno ako u propisanom roku ne obavesti Poresku upravu radi pokretanja postupka prinudne naplate takse (član 14);

6) po zahtevima koji, bez dokaza o plaćenoj taksi u propisanom iznosu, stignu poštom iz inostranstva, obvezniku uruči zatraženo rešenje ili drugu ispravu, odnosno saopštenje da je radnja izvršena (član 15);”.

U tački 7) reči: „na osnovu kojeg člana ovog zakona, odnosno tarifnog broja je oslobođenje od plaćanja takse ostvareno (član 22.)” zamenjuju se rečima: „osnov oslobođenja od plaćanja takse (član 22. stav 1)”.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

„Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu, ako u postupku pred tim organom omogući korišćenje rešenja, isprave, dokumenta ili pismena koje je, u skladu sa zakonom, izdato bez plaćanja takse, za svrhu za koju nije izdato (član 22. stav 2).”