menja se i glasi:
„Član 15a
Osnovicu poreza na zarade iz čl. 13. do 14b ovog zakona čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada.
Osnovicu poreza na zarade čini zarada iz člana 13. st. 1. i 3, čl. 14. do 14b i člana 15b ovog zakona, umanjena za iznos od 37.369 dinara mesečno za lice koje radi sa punim radnim vremenom.
Za lice koje radi sa nepunim radnim vremenom, umanjenje iz stava 2. ovog člana je srazmerno radnom vremenu tog lica u odnosu na puno radno vreme.
Kad lice ostvaruje puno radno vreme kod dva ili više poslodavaca, umanjenje iz stava 2. ovog člana vrši svaki poslodavac srazmerno radnom vremenu kod poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s tim što ukupno umanjenje iznosi 37.369 dinara mesečno.
Kad lice ostvaruje nepuno radno vreme kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac vrši umanjenje srazmerno radnom vremenu kod poslodavca u odnosu na ukupno radno vreme, s tim što zbir umanjenja mora biti manji od 37.369 dinara mesečno, odnosno srazmerno ukupnom radnom vremenu lica u odnosu na puno radno vreme.
Izuzetno od st. 1. do 5. ovog člana, osnovicu poreza na zarade lica za koje domaće pravno lice plaća porez saglasno članu 99. stav 3. ovog zakona, čini iznos koji je domaće pravno lice isplatilo poslodavcu iz druge države kao naknadu troškova za rad lica koje je upućeno, odnosno poslato na rad kod domaćeg pravnog lica.
Način i postupak obračunavanja poreza na zarade iz st. 2. do 5. ovog člana i dostavljanje podataka Poreskoj upravi bliže uređuje ministar.”.
U članu 21v stav 1. reči: „2026. godine” zamenjuju se rečima: „2028. godine”.
U stavu 2. zapeta i reči: „a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca” brišu se.
U stavu 3. reči: „30 godina” zamenjuju se rečima: „24 godine”.
Stav 5. menja se i glasi:
„Poresku olakšicu iz stava 1. ovog člana može ostvariti poslodavac u periodu od najviše 12 meseci od zapošljavanja novozaposlenog lica, ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća neto broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na prosečan broj zaposlenih tokom prethodnih 12 meseci, u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći.”.
Stav 6. briše se.
Dosadašnji stav 7. postaje stav 6.
U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 7, reči: „stava 7.” zamenjuju se rečima: „stava 6.”.
U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 8, reči: „stava 8.” zamenjuju se rečima: „stava 7.”.
Posle dosadašnjeg stava 10, koji postaje stav 9, dodaju se novi st. 10. i 11. koji glase:
„Iznos poreske olakšice u skladu sa ovim članom i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koje se odnose na istu vrstu olakšice ne sme da pređe iznos od 50% troškova zarada lica koja se zapošljavaju, odnosno iznos od 5,5 miliona evra po poslodavcu godišnje.
Poslodavac kome je naložen povraćaj državne ili de minimis pomoći, kao i poslodavac koji je na tržištu u teškoćama u smislu propisa kojima se uređuje kontrola državne pomoći, nema pravo da ostvari poresku olakšicu iz ovog člana.”.
Dosadašnji stav 11. postaje stav 12.
U dosadašnjem stavu 12, koji postaje stav 13, reči: „stava 9.” zamenjuju se rečima: „stava 8.”.
U članu 21d stav 1. reči: „2026. godine” zamenjuju se rečima: „2028. godine”.
U stavu 2. zapeta i reči: „a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca” brišu se.
U stavu 3. reči: „30 godina” zamenjuju se rečima: „24 godine”.
U stavu 5. reči: „od 1. januara 2016. godine” brišu se.
Stav 6. menja se i glasi:
„Poresku olakšicu iz stava 1. ovog člana može da ostvari poslodavac u periodu od najviše 12 meseci od zapošljavanja novozaposlenog lica, ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća neto broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na prosečan broj zaposlenih tokom prethodnih 12 meseci, u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći.”.
St. 7, 8. i 9. brišu se.
Dosadašnji stav 10. postaje stav 7.
U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 8, reči: „stava 10.” zamenjuju se rečima: „stava 7.”.
Dosadašnji stav 12. postaje stav 9.
Posle dosadašnjeg stava 12, koji je postao stav 9, dodaju se novi st. 10. i 11, koji glase:
„Iznos poreske olakšice u skladu sa ovim članom i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koje se odnose na istu vrstu olakšice ne sme da pređe iznos od 50% troškova zarada lica koja se zapošljavaju, odnosno iznos od 5,5 miliona evra po poslodavcu godišnje.
Poslodavac kome je naložen povraćaj državne ili de minimis pomoći, kao i poslodavac koji je na tržištu u teškoćama u smislu propisa kojima se uređuje kontrola državne pomoći, nema pravo da ostvari poresku olakšicu iz ovog člana.”.
Dosadašnji stav 13. postaje stav 12.
U dosadašnjem stavu 14, koji postaje stav 13, reči: „stava 11.” zamenjuju se rečima: „stava 8.”.
U članu 33a stav 1. menja se i glasi:
„Preduzetnik, preduzetnik paušalac koji je zbog prestanka prava na paušalno oporezivanje dužan da vodi poslovne knjige saglasno članu 42. st. 5. i 6. ovog zakona i preduzetnik poljoprivrednik može da se opredeli za isplatu lične zarade.”.
Stav 6. menja se i glasi:
„Obaveštenje iz stava 3. ovog člana dostavlja se najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine, a za preduzetnika paušalca u roku od 15 dana od dana prestanka prava na paušalno oporezivanje za period koji sledi danu prestanka prava na paušalno oporezivanje.”.
, saglasno odredbi člana 12a stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09,18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24, 19/25 i 109/25) vrši se počev u 2028. godini.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2027. godine, osim odredaba člana 2. st. 2. do 11. i koje se primenjuju od 1. januara 2028. godine.