U Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara („Službeni glasnik RS”, br. 95/18, 49/19 i 92/23), u članu 37. stav 2. menja se i glasi: „Izuzetno, za električnu energiju osnovica naknade je: 1) utrošena električna energija koja se utvrđuje u skladu sa propisima kojima se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije izražena u kWh za isporučenu količinu električne energije kupcu proizvođaču; 2) procenjena količina električne energije koju operator sistema dostavlja snabdevaču za određeni obračunski period, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast energetike.ˮ

U članu 39. stav 3, menja se i glasi: „Količina električne energije koja je osnovica za utvrđivanje naknade iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se na osnovu očitane potrošnje preko mernih uređaja na mestu primopredaje, odnosno na osnovu procenjene potrošnje električne energije od strane operatora sistema za određeni obračunski period u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike i propisima donetim na osnovu tog zakona.”

U članu 88. stav 11. menja se i glasi: „Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.ˮ

U članu 93. stav 9. menja se i glasi: „Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.ˮ

U članu 105. stav 1. tačka 2) menja se i glasi: „2) vikendice i druge nekomercijalne objekte za odmor na teritoriji zaštićenog područja;ˮ.

U članu 108. stav 6. menja se i glasi: „Na rešenje iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine (za nacionalni park i kada je zaštićeno područje proglašeno aktom Vlade), odnosno organu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine autonomne pokrajine (za nacionalni park i kada je zaštićeno područje proglašeno aktom Vlade a nalazi se na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno kada je proglašeno aktom nadležnog organa autonomne pokrajine), odnosno organu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave (kada je zaštićeno područje proglašeno aktom jedinice lokalne samouprave).”

Dodaje se stav 7, koji glasi: „Žalba iz stava 6. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.”.

Dodaje se tačka 9), koja glasi: „9) registrovana aktivna poljoprivredna gazdinstva koja obrađuju poljoprivredno zemljište u granicama zaštićenog područja.ˮ.

Stav 4. menja se i glasi: „Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine (za nacionalni park i kada je zaštićeno područje proglašeno aktom Vlade), odnosno organu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine autonomne pokrajine (za nacionalni park i kada je zaštićeno područje proglašeno aktom Vlade a nalazi se na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno kada je proglašeno aktom nadležnog organa autonomne pokrajine), odnosno organu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave (kada je zaštićeno područje proglašeno aktom jedinice lokalne samouprave).ˮ

U članu 128. stav 5. menja se i glasi: „Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, preko ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ

U članu 138a stav 1. tačka 3) menja se i glasi: „3) udruženje – nedobitna organizacija, crkva i verska zajednica, koje se finansira isključivo od članarina, članskih doprinosa, donacija, dotacija, subvencija i sl. pri čemu na pravo na ovo oslobođenje ne utiče ostvarivanje drugih vrsta prihoda koji nisu poslovni;ˮ.

U članu 141. dodaju se st. 3. i 4, koji glase: „Izuzetno od stava 2. ovog člana, u slučaju da se težina guma – spoljnih pneumatika na vozilima ne može utvrditi, osnovica za obračun naknade iznosi 3% od težine uvezenih ili proizvedenih vozila. Izuzetno od stava 2. ovog člana, u slučaju da se težina akumulatora ili startera koje su sastavni deo proizvedenih ili uvezenih vozila iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi, osnovica za obračun naknade iznosi 1,5% od težine uvezenih ili proizvedenih vozila.ˮ

U članu 144. stav 4. menja se i glasi: „Obvezniku naknade koji nije dostavio Agenciji za zaštitu životne sredine godišnji izveštaj o količini uvezenih proizvoda iz stava 3. ovog člana, Agencija će na osnovu carinske isprave utvrditi količine uvezenih proizvoda, sačiniti godišnji izveštaj i dostaviti ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, osim za obveznika – uvoznika proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada iz člana 140. stav 3. tačka 5) ovog zakona.ˮ

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi: „Agencija za zaštitu životne sredine će dostaviti republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine spisak obveznika koji nisu dostavili godišnji izveštaj iz stava 3. ovog člana, radi postupanja inspekcije po članu 274. stav 1. ovog zakona.”

Član 150. menja se i glasi: „Član 150. Naknada za ambalažu se utvrđuje za ambalažu ili upakovan proizvod prema vrsti (papir/karton, plastika, staklo, metal, drvo i ostalo) i količini ambalaže. Naknada se obračunava prema preovlađujućem materijalu u sastavu ambalaže ili njene komponente ili upakovanog proizvoda, i to: 1) na različite materijale od kojih je sačinjena višeslojna ambalaža koji se ne mogu fizički odvojiti ili izdvojiti; 2) na delove od kojih je izrađena ambalaža ili njena komponenta koji se ne mogu fizički odvojiti ručno ili jednostavnim fizičkim putem. Naknada se obračunava za svaku komponentu ambalaže ili upakovanog proizvoda koja se može odvojiti ručno ili jednostavnim fizičkim putem. Naknada za ambalažu se obračunava prema nameni ambalaže bez obzira da li se koristi za jednokratnu ili višekratnu upotrebu. Naknada za ambalažu obračunava se prema ispunjenosti nacionalnih ciljeva upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, i to: 1) opštih ciljeva za ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada bez obzira na vrstu ambalaže; 2) specifičnih ciljeva za reciklažu ambalažnog otpada prema vrsti ambalaže. Naknadu iz stava 5. ovog člana čini zbir naknade za opšte ciljeve za ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada i naknade za specifične ciljeve za reciklažu po vrstama ambalaže: Naknada = naknada (opšti ciljevi) + naknada (specifični ciljevi) Obračun naknada za opšte i specifične ciljeve vrši se prema sledećim formulama: 1) opšti ciljevi za ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada: naknada (opšti ciljevi) ponovno iskorišćenje = N x (PI - (Opi+ΣORi)), pri čemu je: PI = cPI x T; naknada (opšti ciljevi) reciklaža = N x (R – ΣORi) gde je R = cR x T; gde je: N = koeficijent naknade za ponovno iskorišćenje i reciklažu 1 kg ambalažnog otpada, izražen u dinarima; sPI = procenat ponovnog iskorišćenja ambalažnog otpada utvrđen kao opšti cilj za svaku godinu; sR = procenat reciklaže ambalažnog otpada utvrđen kao opšti cilj za svaku godinu; R = količina ambalažnog otpada koju je neophodno reciklirati prema opštem cilju izražena u kilogramima; PI = količina ambalažnog otpada koju je neophodno ponovno iskoristiti; OPi = ukupna količina ambalažnog otpada koji je ponovno iskorišćen, izražena u kilogramima; ΣORi = ukupna količina ambalažnog otpada koji je recikliran, izražena u kilogramima (i = staklo, papir/karton, metal, plastika, drvo, kao i/ili drugi ambalažni materijali); T = ukupna količina ambalaže koja je plasirana na tržište u toku godine izražena u kilogramima; Ako je količina ambalažnog otpada koji je ponovno iskorišćen veća od količine koju je neophodno ponovno iskoristiti tj. ako je Opi > PI, izraz (PI - Opi) se uzima da je jednak 0 (nuli). Ako je količina ambalažnog otpada koji je recikliran veća od količine koju je neophodno reciklirati tj. ako je OR > R, izraz (R - OR) se uzima da je jednak 0 (nuli). 2) specifični ciljevi za reciklažu ambalažnog otpada: Naknada (specifični ciljevi) = NRi x Σ (Ri - ORi) pri čemu je: R = cR x T; gde je: NR = koeficijent naknade za reciklažu 1 kg ambalažnog otpada prema vrsti ambalaže, izražen u dinarima (i = staklo, metal i drvo); sR = procenat reciklaže ambalažnog otpada utvrđen kao specifični cilj za svaku godinu (i = staklo, metal i drvo); T = ukupna količina ambalaže koja je plasirana na tržište u toku godine izražena u kilogramima (i = staklo, metal i drvo); R = količina ambalažnog otpada prema vrsti ambalaže koju je neophodno reciklirati prema specifičnom cilju, izražena u kilogramima (i = staklo, metal i drvo); OR = količina ambalažnog otpada prema vrsti ambalaže koja je reciklirana, izražena u kilogramima (i = staklo, metal i drvo). Ako je količina ambalažnog otpada koji je recikliran veća od količine koju je neophodno reciklirati tj. ako je ORi > Ri, izraz (Ri - OR i) uzima se da je jednak 0 (nuli). Plastika Naknada za ukupnu plastiku specifičan cilj Nr x (Rp - Σ ORpi) pri čemu je: Rp = cRp x Tp; gde je: Nr = koeficijent naknade za reciklažu 1 kg plastičnog ambalažnog otpada, izražen u dinarima; Rp = količina plastičnog ambalažnog otpada koju je neophodno reciklirati prema opštem cilju izražena u kilogramima; cRp = procenat reciklaže plastičnog ambalažnog otpada utvrđen kao specifični cilj za svaku godinu; Tp = ukupna količina plastične ambalaže koja je plasirana na tržište u toku godine izražena u kilogramima; ΣOR p= ukupna količina plastičnog ambalažnog otpada koji je recikliran, izražena u kilogramima (i = polietilen, pet i ostale vrste plastike). Ako je količina ambalažnog otpada koji je recikliran veća od količine koju je neophodno reciklirati tj. ako je ORp > ΣRpi, izraz (Rpi - ΣORpi) se uzima da je jednak 0 (nuli). Naknada za pojedine vrste plastike Nrpi x Σ (Rpi - ORpi) pri čemu je: Rpi = cRpi x Tpi gde je: Nrp = koeficijent naknade za reciklažu 1 kg pojedinih vrsta plastičnog ambalažnog otpada, izražen u dinarima (i = polietilen, pet i ostale vrste plastike); cRp = procenat reciklaže utvrđen kao specifični cilj za pojedine vrste plastičnog ambalažnog otpada za svaku godinu (i = polietilen, pet i ostale vrste plastike); Tp = ukupna količina pojedine plastične ambalaže koja je plasirana na tržište u toku godine izražena u kilogramima (i = polietilen, pet i ostale vrste plastike); Rp = količina plastičnog ambalažnog otpada prema vrsti plastične ambalaže koju je neophodno reciklirati prema specifičnom podcilju, izražena u kilogramima (i=polietilen, pet i ostale vrste plastike); ORp = količina plastičnog ambalažnog otpada prema vrsti ambalaže koja je reciklirana, izražena u kilogramima (i = polietilen, pet i ostale vrste plastike). Ako je količina ambalažnog otpada koji je recikliran veća od količine koju je neophodno reciklirati tj. ako je ORpi > Rpi, izraz (Rpi - ORpi) se uzima da je jednak 0 (nuli). Papir Naknada za ukupan papir specifičan cilj: Nrk x (Rk - ΣORki) pri čemu je: Rk = cRk x Tk; gde je: Nrk = koeficijent naknade za reciklažu 1 kg papirnog ambalažnog otpada, izražen u dinarima; Rk = količina papirnog ambalažnog otpada koju je neophodno reciklirati prema opštem cilju izražena u kilogramima; Tk = ukupna količina papirne ambalaže koja je plasirana na tržište u toku godine izražena u kilogramima; cRk = procenat reciklaže papirnog ambalažnog otpada utvrđen kao opšti cilj za svaku godinu; ΣORki = ukupna količina papirnog ambalažnog otpada koji je recikliran, izražena u kilogramima (i = papir i višeslojna kartonska ambalaža za napitke); Ako je količina ambalažnog otpada koji je recikliran veća od količine koju je neophodno reciklirati tj. ako je ORki > ΣRk, izraz (Rk - ΣORki) se uzima da je jednak 0 (nuli). Naknada za pojedine vrste papira: Nrki x Σ (Rki - OR ki) pri čemu je Rki = cRki x Tki: gde je: Nrk = koeficijent naknade za reciklažu 1 kg pojedinih vrsta papirnog ambalažnog otpada, izražen u dinarima (i = papir i višeslojna kartonska ambalaža za napitke); cRk = procenat reciklaže pojedine vrste papirnog ambalažnog otpada utvrđen kao specifični cilj za svaku godinu (i = papir i višeslojna kartonska ambalaža za napitke); Tk = ukupna količina pojedine papirne ambalaže koja je plasirana na tržište u toku godine izražena u kilogramima (i = papir i višeslojna kartonska ambalaža za napitke); Rk = količina plastičnog ambalažnog otpada prema vrsti plastične ambalaže koju je neophodno reciklirati prema specifičnom podcilju, izražena u kilogramima (i = papir i višeslojna kartonska ambalaža za napitke); ORk = količina plastičnog ambalažnog otpada prema vrsti ambalaže koja je reciklirana, izražena u kilogramima (i = papir i višeslojna kartonska ambalaža za napitke); Ako je količina ambalažnog otpada koji je recikliran veća od količine koju je neophodno reciklirati tj. ako je ORki > Rki, izraz (Rki – Orki) se uzima da je jednak 0 (nuli). Koeficijenti naknade za ponovno iskorišćenje i reciklažu, kao i koeficijenti naknade za reciklažu po vrstama ambalaže, za 1 kg ambalažnog otpada, izraženi u dinarima, dati su u Prilogu 7, Tabela 7. ovog zakona.ˮ

U članu 152. stav 2. uvodna rečenica menja se i glasi: „Oslobođenje od plaćanja naknade za ambalažu ostvaruje i obveznik koji ispunjava sledeće uslove:ˮ.

U članu 159. stav 1. menja se i glasi: „Godišnja visina naknade za neposredno zagađivanje voda predstavlja visinu: 1) (R) – naknade na godišnjem nivou za otpadne vode u kojima se količine zagađujućih materija usklađene sa propisanim graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija; 2) (V) – naknade na godišnjem nivou za otpadne vode u kojima su količine zagađujućih materija iznad propisanih graničnih vrednosti emisija.”

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi: „Naknada iz stava 1. ovog člana obračunava se preko cene za: 1) ukupnu količinu ispuštene otpadne vode u kojima se količine zagađujućih materija usklađene sa propisanim graničnim vrednostima (RSD ); P 2) ispuštanje otpadnih voda u kojima su količine zagađujućih materija iznad propisanih graničnih vrednosti emisije (RSD ), u skladu sa Prilogom 7, deo 8.3. ovog V zakona.”.

U članu 160. stav 10. menja se i glasi: „Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, preko ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ

Član 195. menja se i glasi: „Član 195. Obveznik putarine je: 1) vozač; 2) vlasnik motornog vozila; 3) lice koje na osnovu ugovora ima pravo korišćenja vozila; 4) korisnik usluge elektronske naplate putarine; 5) pružalac usluga EENP.”.

U članu 197. stav 5. menja se i glasi: „Naknada eksternih troškova je naknada troškova nastalih zbog zagađenja vazduha, emisije CO₂ ili štetnih uticaja buke koje su posledica odvijanja saobraćaja.”

Posle stava 7. dodaje se novi stav 8, koji glasi: „Trošak emisije CO₂ zbog saobraćaja je trošak štete uzrokovane ispuštanjem CO₂ za vreme rada vozila.ˮ.

Stav 24. menja se i glasi: „Osnovna načela za raspodelu troškova i proračun putarina, minimalne zahteve za naplatu naknade za eksterne troškove i referentne vrednosti naknade za eksterne troškove (troškovi zbog zagađenja vazduha, emisije CO₂ i štetnog uticaja buke), okvirno utvrđivanje kategorije vozila u odnosu na broj osovina, najveću dozvoljenu masu i stepen oštećenja kolovoza, granične emisije štetnih gasova, način i postupak oslobađanja od naplate putarine, način ostvarivanja prava na popust i kriterijume za ostvarivanje prava na popust, propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.”

U članu 198. st. 7–10. menjaju se i glase: „Pravno lice ili preduzetnik sa sedištem u Republici Srbiji, koje obavlja javni prevoz putnika u drumskom saobraćaju, putarinu može plaćati kroz avansnu mesečnu ili godišnju pretplatu za upotrebu određene deonice autoputa. Visina mesečne pretplate za upotrebu deonice autoputa obračunava se tako što se iznos naknade za određenu kategoriju vozila i deonicu autoputa množi sa brojem 40 i važi za naznačen mesec. Visina godišnje pretplate za upotrebu deonice autoputa obračunava se tako što se iznos naknade za određenu kategoriju vozila i deonicu autoputa množi sa brojem 400 i važi 12 meseci od dana izdavanja. Postupak izdavanja i način korišćenja odobrenja za upotrebu autoputa sa pretplatom propisuje upravljač javnog puta.”

Naziv člana 198a i član 198a menjaju se i glase: „Vanredni postupak naplate putarine Član 198a U vanrednom postupku naplate putarine, putarina se naplaćuje obvezniku za svako odstupanje od redovnog postupka naplate putarine, kao što su: zloupotrebe, oštećenja, gubitak ili upotreba suprotno uputstvima za korišćenje uređaja za elektronsku naplatu putarine, magnetne kartice, gradske karte, dozvole za besplatan prolazak, kao i za neplaćanje računa za putarinu u skladu sa zaključenim ugovorom u „postpejd” sistemu ili putem web platforme. U vanrednom postupku naplate putarine, obvezniku će se putarina naplatiti na licu mesta ili naknadno, zavisno od slučaja odstupanja od redovnog postupka naplate putarine. Postupak, slučajeve u kojima se sprovodi vanredni postupak naplate putarine i način obračuna visine putarine u vanrednom postupku naplate putarine bliže uređuje ministar nadležan za poslove saobraćaja. U vanrednom postupku naplate putarine najveći iznos koji se može obračunati i naplatiti obvezniku je cena putarine za najdužu relaciju odgovarajuće deonice, uvećana za troškove vanrednog postupka.”

Dodaje se tačka 7) koja glasi: „7) udruženja građana koja se bave zaštitom osoba sa invaliditetom, registrovana na teritoriji Republike Srbije, za jedno vozilo koje udruženje ima u svom vlasništvu.ˮ

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 5, tačka 1) menja se i glasi: „1) za 10% za plaćanje putarine elektronskim putem, upotrebom uređaja za ENP putem WEB platforme za poljoprivrednike koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima koji uređuju upis poljoprivrednih gazdinstava u registar;”.

Član 216. menja se i glasi: „Član 216. Obveznik naknade za priključenje industrijskog koloseka na javnu železničku infrastrukturu je vlasnik, odnosno korisnik industrijske železnice, odnosno industrijskog koloseka, koji pribavlja saglasnost na akt o uslovima i načinu obavljanja prevoza na industrijskoj železnici i industrijskom koloseku saglasno zakonu kojim se uređuju železnice.ˮ

U članu 227. dodaje se stav 3, koji glasi: „Upravljač komunalne infrastrukture, u smislu ovog zakona, je svaki vlasnik ili investitor komunalne infrastrukture, odnosno finansijer komunalne infrastrukture na koga je preneto pravo upravljanja ugovorom između investitora i finansijera saglasno zakonu kojim se uređuje planiranje i izgradnja, kao i vršilac komunalne delatnosti na koga je aktom jedinice lokalne samouprave, odnosno rešenjem o ispunjenosti uslova za obavljanje komunalne delatnosti, preneto pravo upravljanja komunalnom infrastrukturom saglasno posebnim propisima.ˮ

Posle člana 230. dodaju se naziv člana 230a i član 230a, koji glase: „Oslobođenja Član 230a Naknadu za konstituisanje prava službenosti prolaza ne plaća operator distributivnog sistema električne energije.ˮ

Član 234. menja se i glasi: „Član 234. Naknadu za postavljanje telekomunikacione opreme utvrđuje rešenjem upravljač javne železničke infrastrukture, za kalendarsku godinu. Utvrđena obaveza iz stava 1. ovog člana plaća se mesečno, do desetog u mesecu za prethodni mesec, na osnovu ispostavljene fakture. Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.ˮ

U članu 236. dodaje se stav 9, koji glasi: „Javna površina u smislu ovog zakona jeste i javna površina za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i površina i objekti za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.ˮ

U članu 265. stav 1. tačka 1) menja se i glasi: „1) radio-amateri, hitna medicinska pomoć, zdravstvene ustanove, Crveni krst Srbije, službe protivgradne odbrane, službe odbrane od poplava, dobrovoljna vatrogasna društva osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrovoljno vatrogastvo, Gorska služba spasavanja i druga udruženja za potragu i spasavanje koja obavljaju delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja;ˮ.

U članu 270. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi: „Izuzetno, obveznicima plaćanja naknade za neposredno zagađivanje voda može se odobriti odlaganje plaćanja dugovane naknade na rate, najduže do 60 meseci.ˮ

Tačka 10) menja se i glasi: „10) Godišnja naknada za korišćenje pojedinačno dodeljenih četvorocifrenih kratkih kôdova za pozivanje komercijalnih usluga iznosi 225.000,00 dinara;ˮ.

Dodaju se tač. 12) i 13), koje glase: „12) Godišnja naknada za korišćenje pojedinačno dodeljenih kratkih SMS kodova za usluge sa dodatom vrednošću utvrđuje se u sledećem iznosu: – četvorocifreni kôd 24.000,00 dinara; – petocifreni kôd 12.000,00 dinara; – šestocifreni kôd 6.000,00 dinara; 13) Godišnja naknada za korišćenje pojedinačno dodeljenih kratkih SMS kodova za usluge sa dodatom vrednošću za komunalne usluge utvrđuje se u sledećem iznosu: – četvorocifreni kôd 12.000,00 dinara; – petocifreni kôd 6.000,00 dinara; – šestocifreni kôd 3.000,00 dinara.”

U Prilogu 16. tačka 1. podtačka 1.1. menja se i glasi: „1.1. Analogna radio-difuzna služba N = O x A x V x G x D gde je: N - visina godišnje naknade; O - osnovica za izračunavanje naknade je 15,00 dinara; A - broj stanovnika u zoni opsluživanja; V - vrsta - signala: za audio signal – koeficijent 0,01; G - način korišćenja radio-frekvencije: a) ako se radio-frekvencija koristi u radio mreži – koeficijent 1,5, u suprotnom koeficijent 1; b) za zajedničko korišćenje jedne radio-frekvencije - koeficijent 1,5 pomnožen procentom (%) vremena korišćenja radio-frekvencije; D - broj programa: a) za jedan program, koeficijent 1; b) za drugu i svaku sledeću radio-frekvenciju na kojima se emituju različiti programi - koeficijent 1,5.”.

Tačka 2. podtačka 2.1. menja se i glasi: „2.1. Godišnja naknada za korišćenje jedne radio-frekvencije za radio-stanicu u radio-mreži sa simpleksnim, semidupleksnim i dupleksnim načinom rada, utvrđuje se prema sledećoj formuli: N = O x Kd x Ks x Kt Gde je: N - visina godišnje naknade; O - osnovica za izračunavanje naknade 18.000,00 dinara; Kd - način rada (simpleks ili semidupleks i dupleks): a) za simpleksni način rada - koeficijent 0,5; b) za semidupleksni i dupleksni način rada - koeficijent 1; Ks - broj radio-stanica u radio-mreži: a) do 100 - koeficijent 1; b) do 200 - koeficijent 2; v) do 400 - koeficijent 3; g) preko 400 - koeficijent 5; Kt - širina kanala: a) za širinu kanala 200 KHz - koeficijent 8; b) za širinu kanala 25 KHz - koeficijent 1; v) za širinu kanala 12,5 KHz - koeficijent 0,5; g) za širinu kanala 6,25 KHz - koeficijent 0,25. Ukoliko se jedna radio-frekvencija u radio-mreži koristi sa različitim širinama kanala, koeficijent širine kanala određuje se prema najvećoj korišćenoj širini kanala.”

Tačka 6. menja se i glasi: „6. Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencija, odnosno radiofrekvencijskog spektra, na osnovu izdate pojedinačne dozvole obračunava se na godišnjem nivou u periodu važenja te pojedinačne dozvole.”