(1) Staratelj odgovara za štetu koju prouzrokuje štićeniku tokom obavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

(2) Krivica staratelja postoji kada je štetu prouzrokovao namerno ili grubom nepažnjom.

(3) Za štetu iz

stava 1 ovog člana

solidarno odgovara i organ starateljstva.