Projekat izgradnje infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate- Kruševac-Adrani-Preljina (Čačak), sa regulacijom reka i izgradnjom telekomunikacione infrastrukture duž koridora autoputa (u daljem tekstu: Moravski koridor) je projekat od značaja za Republiku Srbiju.

Ovim zakonom uređuje se utvrđivanje javnog interesa za potpunu i nepotpunu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje nepokretnosti za izgradnju Moravskog koridora, određivanje korisnika eksproprijacije, način obezbeđivanja finansijskih sredstava za realizaciju projekta, postupak eksproprijacije, izbor strateškog partnera, primena međunarodnih standarda za projektovanje i izvođenje radova, carinski postupci i porezi koji se primenjuju prilikom uvoza opreme i materijala, kao i uređenje drugih pitanja u cilju efikasnije realizacije ovog projekta.

Svi postupci koji se sprovode u skladu sa odredbama ovog zakona smatraju se hitnim i svi državni i organi jedinica lokalne samouprave, privredna i javna preduzeća, kao i drugi organi i institucije koji vrše javna ovlašćenja dužni su da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i u slučaju administrativnog prenosa na nepokretnostima za koje je utvrđen javni interes u skladu sa ovim zakonom.

Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, primenjivaće se i odredbe zakona kojim se uređuje eksproprijacija, kao i zakona kojim se uređuje izgradnja objekata, državni premer i katastar, postupak upisa u katastar nepokretnosti i opšti upravni postupak.

Prilikom realizacije izgradnje Moravskog koridora biće korišćeni domaći materijali i oprema i angažovani domaći izvođači u odnosu koji će biti određen ugovorom o projektovanju i izvođenju radova, zaključenim u skladu sa odredbama ovog zakona.

Utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti u cilju privođenja zemljišta nameni radi izgradnje Moravskog koridora sa pratećom infrastrukturom, u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate-Preljina („Službeni glasnik RS”, broj 98/13, u daljem tekstu: Uredba) i svim budućim izmenama i dopunama Uredbe, kao i na osnovu drugog planskog osnova koji je propisan Zakonom kojim se uređuje prostorno planiranje i izgradnja objekata, uključujući i javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti potrebnih za obezbeđivanje građevinskog materijala, za pozajmišta, odlagališta i kamenolome uz rečni tok i trasu autoputa E-761, javni interes za izgradnju infrastrukture koja se izmešta zbog izgradnje Moravskog koridora, kao i javni interes za eksproprijaciju za izgradnju privremenih objekata u funkciji izgradnje glavnog objekta i objekata za iskopavanje ili odlaganje građevinskog materijala.

Za eksproprisanu nepokretnost vlasnik ima pravo na naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti nepokretnosti.

Stranke u postupku eksproprijacije su krajnji korisnik eksproprijacije i vlasnik nepokretnosti koja je predmet eksproprijacije.

Kada je predmet eksproprijacije nepokretnost na kojoj je kao vlasnik upisano lice čije je prebivalište, odnosno boravište nepoznato, a koje nema punomoćnika, organ koji vodi postupak eksproprijacije, postaviće tom licu privremenog zastupnika, koji ima prava i obaveze utvrđene zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Korisnik eksproprijacije je lice, koje u skladu sa odredbama posebnog zakona, odnosno odlukom Vlade, vrši investitorska prava na izgradnji državnih puteva.

Određuje se JVP „Srbijavode” za korisnika eksproprijacije za izvođenje radova na regulaciji reka u obuhvatu planskog dokumenta iz

člana 3. ovog zakona

.

Korisnik iz

stava 1. ovog člana

ima sva prava, obaveze i odgovornosti korisnika eksproprijacije predviđene Zakonom o eksproprijaciji i ovim zakonom.

Predlog za eksproprijaciju podnosi se najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

O predlogu za eksproprijaciju rešava organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko pravne poslove (u daljem tekstu: nadležni organ), na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koja je predmet eksproprijacije.

Uz predlog za eksproprijaciju za nepokretnost koja je predmet eksproprijacije, podnosi se informacija o lokaciji i dokaz o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju.

Dokazom o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju smatra se potvrda o obezbeđenim sredstvima u budžetu korisnika eksproprijacije, odnosno ovlašćenje ili drugi instrument obezbeđenja plaćanja naknade, u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.

Dokaz o utvrđenom javnom interesu predstavlja pozivanje krajnjeg korisnika na ovaj zakon.

Kada je predmet eksproprijacije neizgrađeno građevinsko zemljište na kome je upisano pravo javne svojine u korist Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave, postupak se sprovodi u odnosu na titulara prava svojine na zemljištu.

Ako je na zemljištu iz

stava 1. ovog člana

upisano neko treće lice kao korisnik, tom licu pripada naknada u skladu sa ovim zakonom, Zakonom o eksproprijaciji i drugim posebnim zakonima.

Za građevinsko zemljište iz

stava 1. ovog člana

na kome je upisano pravo javne svojine Republike Srbije i na kome nema izgrađenih objekata, ne sprovodi se postupak eksproprijacije, već nadležni organ, kao dokaz o odgovarajućem pravu u postupku izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli pribavlja izvod iz lista nepokretnosti sa upisanim pravom svojine na građevinskom zemljištu u korist Republike Srbije.

Kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu, za koji nije okončan postupak ozakonjenja, stranka u postupku je vlasnik građevinskog zemljišta na kome je izgrađen taj objekat.

Ako je na zemljištu iz

stava 1. ovog člana

kao korisnik upisano lice koje bi u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu moglo da ostvari pravo na konverziju, postupak eksproprijacije se sprovodi u odnosu na titulara prava svojine na tom zemljištu, a naknada za oduzeto pravo korišćenja određuje se u skladu sa propisima kojima je uređena eksproprijacija, odnosno administrativni prenos nepokretnosti.

Kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat iz

člana 9. stav 4. ovog zakona

, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.

Kada nadležni organ dobije predlog za eksproprijaciju, utvrđuje da li su uz predlog dostavljeni dokazi propisani

članom 8. ovog zakona

.

Ako uz predlog za eksproprijaciju nisu dostavljeni dokazi propisani

članom 7. ovog zakona

, nadležni organ u roku od tri dana nalaže korisniku eksproprijacije njihovo dostavljanje, uz obavezu dostavljanja dokumentacije u roku od tri dana od dana prijema zahteva za dopunu dokumentacije.

Ako u roku iz

stava 2. ovog člana

korisnik eksproprijacije ne dostavi traženu dokumentaciju, nadležni organ odbacuje predlog rešenjem protiv koga je dozvoljena žalba u roku od tri dana od dana uručenja.

Po žalbi protiv rešenja iz

stava 3. ovog člana

rešava ministarstvo nadležno za poslove finansija.

Kada nadležni organ utvrdi da su uz predlog podneti svi dokazi propisani

članom 8. ovog zakona

, dužan je da predlog sa podnetim dokazima dostavi vlasniku nepokretnosti na izjašnjenje, u roku od tri dana od dana prijema urednog predloga.

Vlasnik nepokretnosti je dužan da se izjasni o predlogu za eksproprijaciju najkasnije u roku od pet dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju, pisanim putem ili na zapisnik kod nadležnog organa.

Po prijemu izjašnjenja iz

stava 6. ovog člana

, odnosno proteka tog roka, nadležni organ odmah, a najkasnije u roku od pet dana, uz ispunjenje i drugih uslova propisanih ovim zakonom, donosi rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti.

Ako u toku postupka nadležni organ naiđe na činjenicu za koju smatra da je potrebno izvesti dodatne dokaze, može zakazati usmenu raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga za eksproprijaciju.

Ukoliko korisnik eksproprijacije jednim predlogom za eksproprijaciju obuhvati više nepokretnosti, nadležni organ može doneti zbirno rešenje za sve nepokretnosti obuhvaćene predlogom za eksproprijaciju.

Protiv rešenja iz

stava 7. ovog člana

može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba protiv rešenja iz

stava 7. ovog člana

ne sprečava izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavu radova pred organom nadležnim za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, ukoliko investitor u postupku izdavanja tog rešenja, odnosno prilikom prijave radova dostavi izjavu da prihvata rizik drukčijeg rešavanja u postupku eksproprijacije nepokretnosti.

Stranke u postupku mogu se odreći od prava na žalbu, što organ koji vodi postupak konstatuje u izvorniku rešenja o eksproprijaciji. Danom odricanja od žalbe, rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti postaje pravnosnažno.

Ukoliko nadležni organ ne donese rešenje o eksproprijaciji u roku iz

člana 11. stav 7. ovog zakona

, korisnik eksproprijacije ima pravo na posebnu žalbu zbog „ćutanja administracije”.

Uz žalbu iz

stava 1. ovog člana

korisnik eksproprijacije podnosi dokumentaciju i dokaze propisane

članom 8. ovog zakona

.

Žalba zbog „ćutanja administracije” podnosi se neposredno ministarstvu nadležnom za poslove finansija, koje je u obavezi da odluči po predlogu za eksproprijaciju, u roku od pet dana od dana podnošenja žalbe.

Rešenje doneto po žalbi iz

stava 1. ovog člana

je konačno danom dostavljanja strankama u postupku i protiv njega se ne može izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor.

Upravni spor pokrenut po tužbi protiv rešenja iz

stava 4. ovog člana

ne sprečava izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavu radova pred organom nadležnim za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, ukoliko investitor u postupku izdavanja tog rešenja, odnosno prilikom prijave radova dostavi izjavu da prihvata rizik drukčijeg rešavanja u upravnom sporu.

Po konačnosti, odnosno pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, stiču se uslovi za pokretanje postupka za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje eksproprijacija.

Od dana podnošenja predloga za eksproprijaciju do dana donošenja rešenja o eksproprijaciji, stranke se mogu sporazumevati o oblicima i visini naknade i van postupka propisanog ovim zakonom.

Sporazum iz

stava 2. ovog člana

zaključuje se u pisanoj formi i overava u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno beležništvo ili pred nadležnim organom na zapisnik, a obavezni deo sporazuma je i klauzula o isplati naknade ili davanju druge nepokretnosti u svojinu ili zakup, po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji.

Ako stranke postignu sporazum o naknadi pre donošenja rešenja o eksproprijaciji, rešenje o eksproprijaciji obavezno sadrži i konstataciju da je sporazum zaključen, kao i uslove za izvršenje sporazuma.

Procenu tržišne vrednosti građevinskog zemljišta i objekata vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava.

Kada je predmet eksproprijacije zemljište sa biljnim zasadima, procenu vrednosti vrši veštak odgovarajuće struke, sa spiska stalnih sudskih veštaka.

Troškove postupka sporazumnog određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost snosi korisnik eksproprijacije.

Investitor ima pravo da izvođača uvede u posed nepokretnosti eksproprisane u skladu sa ovim zakonom po isteku roka od sedam dana od dana dostave rešenja o eksproprijaciji strankama u postupku.

U postupku eksproprijacije i određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti svi podnesci i odluke su oslobođeni plaćanja taksi.

Finansijska sredstva za realizaciju projekta izgradnje Moravskog koridora obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, kredita inostranih banaka i finansijskih organizacija, međunarodnih izvora finansiranja i drugih sredstava u skladu sa zakonom.

Plaćanja strateškom partneru iz finansijskih sredstava iz

stava 1. ovog člana

, za realizaciju izgradnje Moravskog koridora, mogu se vršiti u dinarima ili evrima na račun strateškog partnera kod banke u Republici Srbiji, koja ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije ili kod banke u inostranstvu.

U cilju realizacije projekta izgradnje Moravskog koridora, Vlada, na predlog radne grupe Vlade, vrši izbor strateškog partnera.

Kriterijumi i način izbora strateškog partnera i stručnog nadzora nad izvođenjem radova bliže se uređuju podzakonskim aktom koji donosi Vlada.

U cilju izbora strateškog partnera iz

stava 1. ovog člana

, kao i praćenja realizacije izgradnje Moravskog koridora Vlada obrazuje radnu grupu.

Po izboru strateškog partnera iz

stava 1. ovog člana

, Vlada kao finansijer i lice iz

člana 5. stav 1. ovog zakona

, kao investitor, zaključiće sa strateškim partnerom ugovor o projektovanju, odnosno pružanju usluga i izvođenju radova na izgradnji Moravskog koridora.

Ugovor iz

stava 4. ovog člana

naročito sadrži: vrednost usluga i radova, međusobna prava i obaveze ugovornih strana, način plaćanja, dinamiku izvođenja radova i plaćanja, posledice nepoštovanja utvrđene dinamike, način i faznost uvođenja u posao, izmenu radnog vremena u toku izvođenja radova na izgradnji u skladu sa utvrđenom dinamikom, kao i druga pitanja od značaja za realizaciju projekta izgradnje Moravskog koridora.

Kao strateški partner iz

stava 1. ovog člana

smatra se i konzorcijum, kao i svako povezano lice, odnosno lica strateškog partnera i/ili bilo koje privredno društvo ili društva koje strateški partner i/ili njegovo povezano lice ili lica osnuju za potrebe realizacije ovog projekta, u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuju privredna društva.

Prilikom izbora strateškog partnera i zaključenja ugovora o projektovanju i izgradnji Moravskog koridora, kao i prilikom izbora stručnog nadzora nad izvođenjem radova, ne primenjuju se propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki.

Stručna kontrola i reviziona komisija iz člana 131. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19 i 37/19-dr. zakon) mogu, prilikom ocene ispunjenosti uslova utvrđenih posebnim propisima, standardima i drugim aktima, prihvatiti dokazivanje ispunjenosti zahteva i prema propisima i strandardima stranih država, kao i prema priznatim međunarodnim metodama proračuna i modelima, ukoliko je tim propisima i standardima predviđeno ispunjavanje osnovnih zahteva za objekat, odnosno osnovnih zahteva za njegovo projektovanje, izvođenje i održavanje, u skladu sa srpskim propisima i standardima.

Kada se primenjuju posebni međunarodni ili evropski propisi, normativi i standardi, oni treba da budu navedeni u tehničkom dokumentu, a ispunjenost zahteva se dokazuje na način koji je predviđen propisom, odnosno standardom koji je primenjen.

Na uvoz dobara, koji se vrši u okviru realizacije projekta Moravski koridor, ne plaća se carina.

Mogućnost oslobođenja od poreza na dodatu vrednost na uvoz i promet dobara i usluga, koji se vrši u okviru realizacije projekta Moravski koridor, biće bliže uređena zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost i podzakonskim aktima koji se donose u skladu sa tim zakonom.

Nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

Podzakonski akt iz

člana 17. stav 2. ovog zakona

biće donet u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Vlada obrazuje radnu grupu iz

člana 17. stav 3. ovog zakona

u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rešenja o privremenom zauzimanju, doneta na osnovu ovog zakona važe pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.