Za potrebe ovog sporazuma, ako drugačije nije utvrđeno:

1. Svaka strana ugovornica daje drugoj strani ugovornici prava predviđena ovim sporazumom radi obavljanja ugovorenog saobraćaja na utvrđenim linijama.

2. Određeni avio-prevozioci država strana ugovornica tokom obavljanja ugovorenog saobraćaja na utvrđenim linijama imaju sledeća prava:

3. Odredbe ovog člana ne daju pravo određenom avio-prevoziocu jedne ili druge strane ugovornice da ukrcava putnike ili utovara robu i poštu koji se prevoze, uz nadoknadu, između mesta na teritoriji države druge strane ugovornice.

1. Svaka strana ugovornica ima pravo da odredi jednog ili više avio-prevozilaca za obavljanje ugovorenog saobraćaja na utvrđenim linijama i da o tome, pisanim putem, obavesti drugu stranu ugovornicu.

2. Po prijemu obaveštenja iz

stava 1. ovog člana

, organi nadležni za vazdušni saobraćaj države druge strane ugovornice, u skladu sa odredbama ovog člana, bez odlaganja izdaju određenom avio-prevoziocu odgovarajuću dozvolu za obavljanje saobraćaja, pod uslovom da:

3. Avio-prevozilac, određen i ovlašćen prema odredbama ovog člana, može u svakom trenutku da otpočne obavljanje ugovorenog saobraćaja, ako su ispunjeni ostali uslovi predviđeni ovim sporazumom.

1. Svaka strana ugovornica ima pravo da povuče dozvolu za obavljanje saobraćaja ili obustavi korišćenje prava utvrđenih

u članu 2.

ovog sporazuma, ili da određenom avio-prevoziocu države druge strane ugovornice propiše uslove za korišćenje tih prava, ako

2. Ukoliko neposredno povlačenje dozvole za obavljanje saobraćaja, obustava prava ili uvođenje uslova navedenih

u stavu 1. ovog člana

nije neophodno radi sprečavanja daljeg kršenja zakona i propisa, to pravo se koristi tek posle konsultacija sa drugom stranom ugovornicom, u skladu sa odredbama

člana 19.

(Konsultacije) ovog sporazuma.

1. Zakoni i propisi države jedne strane ugovornice kojima se uređuje ulazak, boravak i odlazak sa teritorije njene države vazduhoplova koji obavljaju međunarodni vazdušni saobraćaj i vazdušni saobraćaj i navigacija tih vazduhoplova dok su na teritoriji njene države, primenjuju se i na vazduhoplove određenog avio-prevozioca države druge strane ugovornice.

2. Zakoni i propisi države jedne strane ugovornice koji se odnose na ulazak, boravak i odlazak sa teritorije njene države putnika, prtljaga, posada, pošte i robe, a koje se odnose na formalnosti u vezi sa ulaskom, useljenjem, pasošima, carinom, valutom i zdravstvenim merama, primenjuju se na putnike, posade, prtljag, poštu i robu koji se prevoze vazduhoplovom određenog avio-prevozioca države druge strane ugovornice, dok su na navedenoj teritoriji.

3. Nijedna strana ugovornica ne daje nikakve prednosti avio-prevoziocu svoje države nad određenim avio-prevoziocem države druge strane ugovornice u pogledu primene zakona i pripisa predviđenih ovim članom.

1. Potvrde o plovidbenosti, potvrde o osposobljenosti i dozvole koje su izdali ili priznali kao važeće organi nadležni za vazdušni saobraćaj države jedne strane ugovornice, a čija važnost nije istekla, druga strana ugovornica priznaje kao važeće radi obavljanja ugovorenog saobraćaja na utvrđenim linijama, pod uslovom da su zahtevi prema kojim su te potvrde ili dozvole izdate ili priznate jednaki ili viši od minimalnih standarda koji su utvrđeni, ili mogu da se utvrde prema Konvenciji.

2. U slučaju da se prava i uslovi iz dozvola ili potvrda navedenih

u stavu 1. ovog člana

, koje svakom licu, ili određenom avio-prevoziocu, ili vazduhoplovu koji se koristi u ugovorenom saobraćaju izdaju organi nadležni za vazdušni saobraćaj države jedne strane ugovornice, razlikuju od minimalnih standarda utvrđenih prema Konvenciji, a razlika je prijavljena Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva, druga strana ugovornica može da zahteva konsultacije između organa nadležnih za vazdušni saobraćaj radi razjašnjenja konkretnih slučajeva.

3. Svaka strana ugovornica zadržava pravo da, za letove iznad teritorije svoje države, odbije da prizna kao važeće potvrde o osposobljenosti i dozvole koje je njenim državljanima izdao ili priznao nadležni organ države druge strane ugovornice ili neke druge države.

1. Vazduhoplov koji u međunarodnom vazdušnom saobraćaju koristi određeni avio-prevozilac države jedne strane ugovornice, kao i njihova redovna oprema, zalihe goriva i maziva, rezervni delovi i zalihe vazduhoplova (uključujući hranu, piće i duvan) koji se nalaze na vazduhoplovu, oslobođeni su od carinskih i drugih uvoznih dažbina, troškova pregleda i drugih sličnih naknada i taksa po dolasku na teritoriju države druge strane ugovornice, pod uslovom da ta oprema, rezervni delovi i zalihe ostanu na vazduhoplovu dok ne napuste teritoriju države te strane ugovornice.

2. Od dažbina, naknada i taksa iz

stava 1. ovog člana

, izuzev naknada za učinjene usluge, oslobađaju se:

3. Redovna oprema vazduhoplova, materijali, zalihe i rezervni delovi vazduhoplova zadržani na vazduhoplovu koji koristi određeni avio-prevozilac države jedne ili druge strane ugovornice, mogu da se iskrcaju na teritoriju države druge strane ugovornice samo uz saglasnost nadležnih carinskih organa države te druge strane ugovornice. U tom slučaju, takva oprema i predmeti stavljaju se pod carinski nadzor, do trenutka dok ne napuste teritoriju te strane ugovornice ili se stavljaju u neki od carinski dozvoljenih postupaka, u skladu sa carinskim propisima.

4. Oslobađanja predviđena ovim članom takođe se primenjuju u situacijama kada određeni avio-prevozilac države jedne strane ugovornice zaključe sa drugim avio- prevoziocem sporazume o pozajmljivanju ili prenosu predmeta navedenih

u stavu 1. ovog člana

na teritoriju države druge strane ugovornice, pod uslovom da ta druga strana ugovornica daje slična oslobađanja i tom drugom avio-prevoziocu.

1. Određeni avio-prevozioci države obe strane ugovornice imaju pravične i jednake mogućnosti za obavljanje ugovorenog saobraćaja na određenim linijama.

2. Prilikom obavljanja ugovorenog saobraćaja, određeni avio-prevozilac države svake strane ugovornice uzima u obzir interese avio-prevozioca države druge strane ugovornice, kako ne bi ugrožavao saobraćaj koji taj avio-prevozilac obezbeđuje na celoj liniji ili delu iste linije.

3. Ugovoreni saobraćaj koji obezbeđuju određeni avio-prevozioci država strana ugovornica ima za cilj obezbeđivanje kapaciteta, pri opravdanom faktoru opterećenja, koji odgovara tekućim i opravdano predviđenim zahtevima za prevoz putnika, tereta, prtljaga i pošte između teritorije država strane ugovornice koja je odredila avio- prevozioca i teritorije države druge strane ugovornice. Prevoz putnika i tereta, uključujući i poštu koji se ukrcavaju i iskrcavaju u mestima na utvrđenim linijama na teritorijama država koje ne određuju avio-prevozioca međusobno dogovaraju države strane ugovornice, budući da se kapacitet odnosi na:

4. Određeni avio-prevozilac države jedne ili druge strane ugovornice najkasnije šezdeset (60) dana od datuma otpočinjanja ugovorenog saobraćaja dostavlja na saglasnost predloženi red letenja organima nadležnim za vazdušni saobraćaj države druge strane ugovornice. Navedeni redovi letenja treba da obuhvate i vrstu saobraćaja i vazduhoplova koji se koriste, kao i sve ostale relevantne informacije. Isto važi i za naknadne izmene. U posebnim slučajevima ovaj rok može biti skraćen, uz saglasnost navedenih nadležnih organa.

1. Tarife, koje će određeni avio-prevozioci država strana ugovornica naplaćivati za obavljanje ugovorenog saobraćaja utvrđuju se na opravdanim nivoima, uz poštovanje svih relevantnih faktora, uključujući troškove obavljanja saobraćaja, opravdanu dobit, karakteristike saobraćaja i tarife drugih avio-prevozilaca koji obavljaju redovni vazdušni saobraćaj na celoj liniji ili delu iste linije.

2. Tarife, iz

stava 1. ovog člana

, ukoliko je to moguće, dogovaraju se na osnovu principa ponude i potražnje na tržištu.

3. Svaka strana ugovornica može da zahteva da organi nadležni za vazdušni saobraćaj njene države budu unapred obavešteni o tarifama koje se naplaćuju u ugovorenom saobraćaju, radi evidencije ili sprečavanja nekonkurentskog ponašanja na tržištu.

4. Bez ograničenja u pogledu primene zakona o konkurenciji i zaštiti potrošača u državama stranama ugovornicama, intervencije strana ugovornica se ograničavaju na:

5. Nijedna strana ugovornica neće preduzimati jednostrane mere radi sprečavanja uvođenja ili produženja tarife koju su, za obavljanje ugovorenog saobraćaja, predložili za naplatu ili naplaćuju određeni avio-prevozioci države jedne ili druge strane ugovornice. Ukoliko jedna ili druga strana ugovornica smatra da bilo koja takva tarifa nije u skladu sa odredbama ovog člana, ona može zahtevati konsultacije i obavestiti drugu stranu ugovornicu o razlozima svog nezadovoljstva četrnaest (14) dana nakon što joj se tarifa dostavi na uvid. Ove konsultacije se održavaju najkasnije trideset (30) dana po prijemu zahteva.

1. Putnici, prtljag i roba u direktnom tranzitu preko teritorije države jedne strane ugovornice, koji ne napuštaju prostor na aerodromu namenjen za tu svrhu, podležu samo uprošćenoj kontroli, osim u pogledu mera obezbeđivanja protiv akata nasilja, kao i prevoza narkotika i psihotropnih supstanci.

2. Prtljag i roba u direktnom tranzitu preko teritorije države jedne strane ugovornice oslobođeni su od carinskih dažbina, taksa i naknada na teritoriji države te strane ugovornice.

1. Svaka strana ugovornica određuje aerodrom ili aerodrome na svojoj teritoriji koje koristi određeni avio-prevozilac države druge strane ugovornice na utvrđenim linijama i određenom avio-prevoziocu države druge strane ugovornice obezbeđuje sredstva komunikacije, vazduhoplovna postrojenja i meteorološka sredstva, kao i druge usluge koje su potrebne za obavljanje ugovorenog saobraćaja.

2. Nijedna strana ugovornica ne uvodi, niti dozvoljava da se određenom avio- prevoziocu države druge strane ugovornice uvedu naknade korisnika koje su veće od naknada koje se naplaćuju avio-prevoziocu njene države koji sličnim vazduhoplovom obavlja sličan redovan međunarodni vazdušni saobraćaj i koristi s tim povezana sredstva i usluge.

3. Svaka strana ugovornica može da zahteva konsultacije o naknadama korisnika, kao i o svakoj izmeni naknada.

1. Određeni avio-prevozilac države jedne strane ugovornice ima pravo da, na teritoriji države druge strane ugovornice, otvori predstavništvo u cilju promocije vazdušnog saobraćaja i prodaje usluga prevoza, kao i prodaje drugih pomoćnih proizvoda i pružanja usluga potrebnih za obavljanje vazdušnog saobraćaja, u skladu sa zakonima i propisima države te druge strane ugovornice.

2. Određeni avio-prevozilac države jedne strane ugovornice ima pravo da, u skladu sa zakonima i propisima države druge strane ugovornice kojima se reguliše ulazak, boravak i zapošljavanje, dovede i omogući rad rukovodećem, tehničkom, operativnom i drugom specijalizovanom osoblju potrebnom za obavljanje ugovorenog saobraćaja. Navedeno osoblje može, po izboru određenog avio-prevozioca ili avio- prevozilaca države jedne strane ugovornice, biti sopstveno osoblje ili može da koristi usluge osoblja bilo koje druge organizacije, privrednog subjekta ili avio-prevozioca koji posluju na teritoriji države druge strane ugovornice i ovlašćeni su da pružaju takve usluge drugim avio-prevoziocima. U skladu sa zakonima i propisima, svaka strana ugovornica na recipročnim osnovama i uz minimalna odlaganja izdaje neophodne radne dozvole, vize i druga slična dokumenta predstavnicima i osoblju navedenim u ovom stavu.

3. Određeni avio-prevozilac države jedne strane ugovornice ima pravo da prodaje usluge prevoza na teritoriji države druge strane ugovornice koristeći sopstvena prevozna dokumenta, u skladu sa zakonima i propisima države te druge strane ugovornice. Prodaja se vrši neposredno u predstavništima određenih avio- prevozilaca, ili preko ovlašćenih agenata.

4. Svaka strana ugovornica daje određenom avio-prevoziocu države druge strane ugovornice pravo da, na zahtev, a po izmirenju poreskih obaveza avio-prevozioca prema propisima države te strane ugovornice, slobodno prenese višak prihoda koji je ostvaren na teritoriji države te strane ugovornice u vezi sa obavljanjem međunarodnog vazdušnog saobraćaja.

5. Prenos se vrši u skladu sa zakonima i propisima države strane ugovornice sa čije teritorije se obavlja prenos sredstava i podleže samo uobičajenim naknadama koje banke naplaćuju za obavljanje takvih transakcija.

6. Ukoliko jedna strana ugovornica uvede ograničenja na prenos prihoda koje je ostvario određeni avio-prevozilac države druge strane ugovornice, drugopomenuta strana ima pravo da uvede recipročne mere određenom avio-prevoziocu države prve strane ugovornice.

7. U slučaju da između strana ugovornica postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili prenosu sredstava, primenjuju se odredbe tog sporazuma.

1. U skladu sa svojim pravima i obavezama prema međunarodnom pravu, strane ugovornice ponovo potvrđuju da obaveza jedne strane prema drugoj da obezbeđuje civilno vazduhoplovstvo od nezakonitih radnji, predstavlja sastavni deo ovog sporazuma. Bez ograničavanja njihovih prava i obaveza prema međunarodnom pravu, strane ugovornice posebno postupaju u skladu sa odredbama Konvencije o krivičnim delima i nekim drugim aktima izvršenim u vazduhoplovima, potpisane u Tokiju, 14. septembra 1963. godine, Konvencije o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova, potpisane u Hagu, 16. decembra 1970. godine, Konvencije o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, potpisane u Montrealu, 23. septembra 1971. godine i Protokola o suzbijanju nezakonitih akata nasilja na aerodromima koji služe međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, kojim se dopunjuje Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, potpisanog u Montrealu, 24. februara 1988. godine i Konvencije o obeležavanju plastičnih eksploziva radi njihovog otkrivanja, otvorene za potpisivanje u Montrealu 1. marta 1991. godine, kao i bilo koje druge konvencije i protokola o obezbeđivanju u vazduhoplovstvu koji su obavezujući za strane ugovornice.

2. Strane ugovornice, na zahtev, pružaju jedna drugoj svu potrebnu pomoć radi sprečavanja nezakonitih otmica civilnih vazduhoplova i drugih nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti tih vazduhoplova, njihovih putnika i posade, aerodroma i uređaja za vazdušnu plovidbu i bilo koje druge opasnosti uperene protiv obezbeđivanja civilnog vazduhoplovstva.

3. Strane ugovornice, u međusobnim odnosima, postupaju u skladu sa odredbama o obezbeđivanju u vazduhoplovstvu utvrđenim od strane Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva u Aneksima uz Konvenciju, u meri u kojoj se te odredbe o obezbeđivanju primenjuju na strane ugovornice i zahtevaju da korisnici vazduhoplova upisanih u registar njihove države ili korisnici vazduhoplova čije je sedište ili stalno boravište na teritoriji njihove države, kao i korisnici međunarodnih aerodroma na teritoriji njihove države, postupaju u skladu s navedenim odredbama o obezbeđivanju u vazduhoplovstvu.

4. Svaka strana ugovornica se slaže da od korisnika vazduhoplova iz

stava 3. ovog člana

može da zahteva da poštuju odredbe o obezbeđivanju u vazduhoplovstvu navedene u istom stavu koje druga strana ugovornica zahteva za ulazak na, odlazak sa ili za vreme boravka na teritoriji države druge strane ugovornice.

5. Svaka strana ugovornica omogućava da se na teritoriji njene države efikasno primenjuju mere za zaštitu vazduhoplova i pregled putnika, posada, ručnog prtljaga, prtljaga, robe i zaliha vazduhoplova pre i za vreme ukrcavanja ili utovara. Svaka strana ugovornica pozitivno razmatra svaki zahtev druge strane ugovornice za primenu opravdanih posebnih mera obezbeđivanja zbog određene pretnje.

6. U slučaju pojave nekog incidenta ili pretnje incidentom nezakonite otmice civilnog vazduhoplova ili nekih drugih nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti tih vazduhoplova, njihovih putnika i posade, aerodroma ili uređaja za vazdušnu plovidbu, strane ugovornice pomažu jedna drugoj na taj način što olakšavaju komunikaciju i preduzimaju druge odgovarajuće mere za brzo i bezbedno okončanje takvog incidenta ili pretnje incidentom.

7. Ako jedna strana ugovornica ima problema u pogledu odredbi o obezbeđivanju u vazduhoplovstvu sadržanih u ovom članu, organi nadležni za vazdušni saobraćaj države jedne ili druge strane ugovornice mogu da zahtevaju hitne konsultacije za organima nadležnim za vazdušni saobraćaj države druge strane ugovornice, u skladu sa odredbama

člana 19.

(Konsultacije) ovog sporazuma.

1. Svaka strana ugovornica može, u svako doba, da zahteva konsultacije o standardima bezbednosti, u svakoj oblasti koja se odnosi na posade, vazduhoplovne objekte, vazduhoplove ili njihovo korišćenje, koje je usvojila druga strana ugovornica. Konsultacije se održavaju u roku od trideset (30) dana od dana podnošenja zahteva.

2. Ukoliko, posle konsultacija, jedna strana ugovornica zaključi da druga strana ugovornica ne održava i ne sprovodi efikasno standarde bezbednosti u bilo kojoj od oblasti iz

stava 1. ovog člana

, koji su barem jednaki ili veći od minimalnih standarda utvrđenih u to vreme prema Konvenciji, prva strana ugovornica obaveštava drugu stranu ugovornicu o tim zaključcima i merama koje smatra potrebnim za usklađivanje sa tim minimalnim standardima, a druga strana ugovornica preduzima odgovarajuće mere. Ukoliko druga strana ugovornica ne preduzme odgovarajuće mere u roku od petnaest (15) dana od dana prijema obaveštenja ili u dužem roku koji može da se dogovori, nastaje osnov za primen

u člana 4.

(Povlačenje i obustava dozvole za obavljanje saobraćaja) ovog sporazuma.

3. U skladu sa članom 16. Konvencije, svaki vazduhoplov koji koristi određeni avio- prevozilac države jedne strane ugovornice u saobraćaju za teritoriju ili sa teritorije države druge strane ugovornice može, dok je na teritoriji države druge strane ugovornice, da bude podvrgnut pregledu od strane ovlašćenih predstavnika druge strane ugovornice, na vazduhoplovu i oko vazduhoplova, pod uslovom da to ne dovodi do neopravdanog kašnjenja u obavljanju saobraćaja. I pored obaveza navedenih u članu 33. Konvencije, cilj ovog pregleda je da se proveri važnost dokumenata vazduhoplova i dokumenata posade, kao i da se proveri da li oprema vazduhoplova i stanje vazduhoplova odgovaraju standardima utvrđenim u to vreme prema Konvenciji (u daljem tekstu „pregled na platformi”).

4. Ukoliko takav pregled na platformi ili niz pregleda na platformi daju povod za:

5. U slučaju da pristup u cilju vršenja pregleda na platformi vazduhoplova koji koristi određeni avio-prevozilac države jedne strane ugovornice, u skladu sa

stavom 3. ovog člana

, bude uskraćen od strane predstavnika tog avio-prevozioca, ta druga strana ugovornica može da zaključi da nastaje ozbiljna zabrinutost, navedena

u stavu 4. ovog člana

i da donese zaključke navedene u tom stavu.

6. Svaka strana ugovornica zadržava pravo da odmah obustavi ili izmeni dozvolu za obavljanje saobraćaja određenom avio-prevoziocu države druge strane ugovornice u slučaju da zaključi, bilo na osnovu pregleda na platformi, niza pregleda na platformi, uskraćivanja pristupa radi pregleda na platformi, konsultacija ili na drugi način, da je neposredan postupak neophodan za bezbedno obavljanje saobraćaja.

7. Svaki postupak jedne strane ugovornice, u skladu sa st. 2. ili 6. ovog člana, obustavlja se kada prestanu da postoje razlozi za preduzimanje tih postupaka.

Organi nadležni za vazdušni saobraćaj države jedne strane ugovornice dostavljaju organima nadležnim za vazdušni saobraćaj države druge strane ugovornice, na zahtev, informacije i statističke podatke koji se odnose na ugovoreni saobraćaj obavljen od strane određenih avio-prevozilaca za i sa teritorije države druga strane ugovornice i koje uobičajeno pripremaju i dostavljaju određeni avio-prevozioci ili organi nadležni za vazdušni saobraćaj. Podaci obuhvataju informacije o obimu, raspodeli, poreklu i odredištu saobraćaja. Dostava dodatnih statističkih podataka o saobraćaju, koje organi nadležni za vazdušni saobraćaj države jedne strane ugovornice mogu zahtevati od organa nadležnih za vazdušni saobraćaj države druge strane ugovornice, predmet je dogovora i saglasnosti dve strane ugovornice.

1. Jedna ili druga strana ugovornica može, za obavljanje saobraćaja definisanog ovim sporazumom, zabraniti korišćenje zakupljenih vazduhoplova, koji ne ispunjavaju zahteve predviđene

članom 13.

(Obezbeđivanje u vazduhoplovstvu) i

članom 14.

(Vazduhoplovna bezbednost) ovog sporazuma.

2. Shodno

stavu 1. ovog člana

, određeni avio-prevozioci država svake strane ugovornice mogu obavljati saobraćaj prema ovom sporazumu koristeći:

3. Predloženi aranžmani zakupa podležu saglasnosti organa nadležnih za vazdušni saobraćaj država obe strane ugovornice. Određeni avio-prevozilac koji predlaže korišćenje zakupljenog vazduhoplova u najkraćem roku dostavlja svakoj strani ugovornici obaveštenje o uslovima predloženim za definisanje ovih aranžmanima.

4. Međutim, organi nadležni za vazdušni saobraćaj ne odlažu odobrenje aranžmana u kojim određeni avio-prevozilac ili avio-prevozioci države jedne ili druge strane ugovornice zakupljuju vazduhoplov u vanrednim situacijama, pod uslovom da navedeni aranžman ne traje duže od 90 dana i da su organi nadležni za vazdušni saobraćaj obavešteni o ovim aranžmanima, uključujući i prirodu vanredne situacije.

Određeni avio-prevozioci država svake strane ugovornice imaju pravo da, u vezi sa obavljanjem ugovorenog saobraćaja, angažuju bilo koji vid kopnenog prevoza za i iz bilo kog mesta na teritorijama država strana ugovornica ili trećih država. Avio- prevozioci mogu, po nahođenju, samostalno obavljati kopneni prevoz ili ga posredstvom aranžmana, uključujući i aranžman podele koda, obavljati sa drugim prevoziocima. Ovakav intermodalni saobraćaj može biti ponuđen na celoj liniji ili u kombinaciji delimično vazdušnim, delimično kopnenim putem, pod uslovom da su putnici i špediteri obavešteni o svim pružaocima usluga predmetnog prevoza.

1. U skladu sa zakonima i propisima države strane ugovornice koja ga određuje, određeni avio-prevozilac države jedne strane ugovornice može, pri obavljanju i održavanju ugovorenog saobraćaja na određenim linijama, da zaključuje komercijalne aranžmane o saradnji, uključujući i, ali ne ograničavajuće se na, aranžmane zajedničkog ulaganja, „block-space” ili podele koda sa:

2. Prava navedena

u stavu 1. ovog člana

mogu biti korišćena samo pod uslovom da:

3. Kapacitet koji određeni avio-prevozilac nudi kao prevozilac koji učestvuje u saobraćaju drugog avio-prevozioca ne uračunava se u ukupni kapacitet strane ugovornice koja određuje avio-prevozioca koji učestvuje u saobraćaju.

1. Bilo koja strana ugovornica ili organi nadležni za vazdušni saobraćaj njene države mogu, u svakom trenutku, da zahtevaju konsultacije sa drugom stranom ugovornicom ili sa organima nadležnim za vazdušni saobraćaj njene države.

2. Konsultacije koje zahteva jedna od strana ugovornica ili organi nadležni za vazdušni saobraćaj njene države, započinju u roku od šezdeset (60) dana od dana prijema pisanog zahteva, osim ako se drukčije ne dogovori.

1. Ukoliko između strana ugovornica dođe do spora u pogledu tumačenja ili primene ovog sporazuma, strane ugovornice nastoje, pre svega, da spor reše pregovorima.

2. Ukoliko strane ugovornice ne reše spor pregovorima, mogu isti uputiti na odlučivanje određenom licu ili telu. Ukoliko se o tome ne dogovore, spor se, na zahtev jedne ili druge strane ugovornice, podnosi na odlučivanje Arbitražnom sudu koji se sastoji od tri arbitra, od kojih po jednog imenuje svaka strana ugovornica, a tako imenovani abritri određuju trećeg arbitra. Svaka strana ugovornica imenuje jednog arbitra u roku od šezdeset (60) dana od dana kada jedna ili druga strana ugovornica primi, diplomatskim putem, od druge obaveštenje kojim se zahteva arbitraža spora pred takvim sudom, a treći abitar se određuje u roku od narednih šezdeset (60) dana. Ukoliko jedna ili druga strana ugovornica ne imenuje arbitra u navedenom roku ili ako treći arbitar ne bude određen u navedenom roku, jedna ili druga strana ugovornica može da zahteva od predsednika Saveta Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva da odredi arbitra ili arbitre, u zavisnosti od slučaja. Ukoliko je predsednik Saveta Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva državljanin države jedne ili druge strane ugovornice, od potpredsednika Saveta Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, koji je državljanin treće države, može se zahtevati da izvrši potrebna imenovanja. U tom slučaju, treći arbitar je državljanin treće države i vrši dužnost predsednika Arbitražnog suda.

3. Arbitražni sud sam utvrđuje svoj postupak.

4. Strane ugovornice se obavezuju da poštuju svaku odluku Arbitražnog suda.

5. Naknade i troškove predsednika Arbitražnog suda podjednako snose strane ugovorince, uključujući i troškove Saveta Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva. Svaka strana ugovornica snosi troškove arbitra koji je zastupa.

1. Ukoliko jedna ili druga strana ugovornica smatra da je potrebno da se izmeni i dopuni bilo koja odredba ovog sporazuma, može da zahteva održavanje konsultacija između organa nadležnih za vazdušni saobraćaj država strana ugovornica, u skladu sa

članom 19.

(Konsultacije) ovog sporazuma.

2. Izmene i dopune ovog sporazuma stupaju na snagu datumom prijema poslednje diplomatske note, kojom se strane ugovornice obaveštavaju da su ispunjene sve unutrašnje procedure za stupanje na snagu takvih izmena i dopuna.

3. Sve izmene i dopune Aneksa mogu da se dogovore neposredno između nadležnih organa za vazdušni saobraćaj država strana ugovornica i stupaju na snagu kada se potvrde razmenom diplomatskih nota.

Ovaj sporazum i sve izmene i dopune ovog sporazuma ili Aneksa registruje kod Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva ona strana ugovornica na čijoj teritoriji se obavlja potpisivanje Sporazuma.

U slučaju da stupi na snagu neki multilateralni sporazum koji se odnosi na bilo koje pitanje obuhvaćeno ovim sporazumom, a koji su prihvatile obe strane ugovornice, odredbe ovog sporazuma i Aneksa se menjaju kako bi se uskladile sa odredbama tog multilateralnog sporazuma.

Jedna ili druga strana ugovornica može, u svako doba, da dostavi drugoj strani ugovornici obaveštenje o svojoj nameri da otkaže ovaj sporazum. Takvo obaveštenje se istovremeno dostavlja i Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva. U tom slučaju, ovaj sporazum prestaje da važi dvanaest (12) meseci od dana kada druga strana ugovornica primi obaveštenje, osim ako strane ugovornice sporazumno ne povuku obaveštenje o prestanku važenja pre isteka navedenog roka. Ukoliko druga strana ugovornica ne potvrdi prijem, smatraće se da je obaveštenje primljeno četrnaest (14) dana od dana prijema obaveštenja od strane Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.

Ovaj sporazum stupa na snagu datumom prijema poslednje diplomatske note kojom jedna strana ugovornica obaveštava drugu stranu ugovornicu da su sprovedene sve unutrašnje procedure za njegovo stupanje na snagu.