Ovim zakonom utvrđuju se položaj, nadležnost, organizacija i način rada i odlučivanja Narodne skupštine, položaj, prava i dužnosti narodnih poslanika, amblemi, simboli i obeležja Narodne skupštine, odnos Narodne skupštine prema drugim državnim organima, međunarodna saradnja, upravljanje imovinom koju koristi Narodna skupština, finansiranje Narodne skupštine, položaj Službe Narodne skupštine (u daljem tekstu: Služba), kao i druga pitanja od značaja za rad Narodne skupštine.

Pitanja u vezi sa organizacijom i načinom rada Narodne skupštine, postupcima za donošenje akata Narodne skupštine i drugim postupcima, kao i druga pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, uređuju se Poslovnikom Narodne skupštine (u daljem tekstu: Poslovnik) i drugim aktima Narodne skupštine.

Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

Narodnu skupštinu predstavlja predsednik Narodne skupštine.

Sedište Narodne skupštine je u Beogradu.

Narodna skupština ima pečat.

Rad Narodne skupštine je javan.

Narodna skupština u okviru svojih nadležnosti vrši sledeće funkcije:

Narodna skupština donosi: zakon, budžet, završni račun, plan razvoja, prostorni plan, poslovnik, strategiju, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje zakona.

Nadležni odbor Narodne skupštine donosi akt kojim se uređuju jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, koja nadležni organi primenjuju pri izradi predloga zakona i drugih akata, koje donosi Narodna skupština.

Akti iz st. 1. i 2. ovog člana objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Akt radnog tela Narodne skupštine objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", u skladu sa Poslovnikom.

U radu Narodne skupštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo, a latiničko pismo u skladu sa zakonom.

Narodni poslanik ima pravo da na sednici Narodne skupštine govori i da pisane dokumente u radu Narodne skupštine, predviđene Poslovnikom, podnosi na svom jeziku.

Kada se narodni poslanik u radu Narodne skupštine služi svojim jezikom u smislu

stava 2. ovog člana

, stalno ili u određenom slučaju, generalni sekretar Narodne skupštine je dužan da obezbedi istovremeno prevođenje njegovog usmenog izlaganja ili dokumenta koji je podneo, na srpski jezik.

Narodna skupština ima ambleme, oznake i druge simbole i obeležja.

Javnost rada Narodne skupštine se obezbeđuje: stvaranjem uslova za televizijske i internet prenose sednica Narodne skupštine, konferencijama za novinare, izdavanjem zvaničnih saopštenja, omogućavanjem praćenja rada Narodne skupštine od strane predstavnika sredstava javnog informisanja, posmatrača domaćih i međunarodnih udruženja i organizacija i zainteresovanih građana, uvidom u dokumentaciju i arhivu Narodne skupštine, uvidom u stenografske beleške i zapisnike sa sednica Narodne skupštine, na internet stranici Narodne skupštine i na druge načine, u skladu sa zakonom i Poslovnikom.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, javnost se može isključiti odlukom Narodne skupštine, u skladu sa zakonom i Poslovnikom.

O predlogu dnevnog reda, datumu, vremenu i mestu održavanja sednice Narodne skupštine obaveštava se javnost, osim u slučajevima kada je to zakonom drukčije uređeno.

Sednice radnih tela Narodne skupštine su javne, osim ako radno telo drukčije ne odluči.

Informacije sa sednica Narodne skupštine ili radnih tela zatvorenih za javnost ne mogu se davati bez posebnog odobrenja Narodne skupštine, odnosno odobrenja radnog tela.

U Narodnoj skupštini obezbeđuju se posebna mesta za posmatrače domaćih i međunarodnih udruženja i organizacija, zainteresovane građane i predstavnike sredstava javnog informisanja.

Novinarima akreditovanim za praćenje rada Narodne skupštine omogućeno je praćenje sednica Narodne skupštine i njenih radnih tela i uvid u predloge zakona i drugih akata o kojima Narodna skupština vodi raspravu, stenografske beleške sa sednica, uvid u dokumentaciju i arhivu Narodne skupštine.

Način ostvarivanja javnosti rada i postupak isključenja javnosti uređuju se Poslovnikom.

Ulazak i boravak lica iz

stava 6. ovog člana

u Narodnoj skupštini uređuju se aktom nadležnog radnog tela Narodne skupštine.

Narodna skupština utvrđuje izgled i upotrebu amblema na predlog nadležnog radnog tela Narodne skupštine.

Narodna skupština utvrđuje izgled i upotrebu oznaka i drugih simbola i obeležja na predlog nadležnog radnog tela Narodne skupštine.

U izradi predloga iz st. 1. i 2. ovog člana nadležno radno telo sarađuje sa istaknutim stručnjacima i umetnicima.

Zabranjeno je isticanje i nošenje amblema, oznaka i drugih simbola i obeležja Narodne skupštine na način kojim se narušava ugled Narodne skupštine.

Himna Republike Srbije izvodi se na početku prve sednice Narodne skupštine, na početku i završetku redovnog zasedanja Narodne skupštine, prilikom polaganja zakletve predsednika Republike i prilikom polaganja zakletve Vlade.

Himna Republike Srbije izvodi se u Narodnoj skupštini i u drugim slučajevima, o čemu odlučuje predsednik Narodne skupštine.

Na upotrebu himne Republike Srbije u Narodnoj skupštini primenjuje se

zakon kojim se uređuje upotreba himne Republike Srbije

.

Na početku prve sednice Narodne skupštine, na početku i završetku redovnog zasedanja Narodne skupštine, prilikom polaganja zakletve predsednika Republike i prilikom polaganja zakletve Vlade, počasna jedinica Vojske Srbije raspoređuje se ispred glavnog ulaza u Dom Narodne skupštine.

Počasna jedinica Vojske Srbije i vojni orkestar mogu učestvovati i u drugim aktivnostima Narodne skupštine na predlog predsednika Narodne skupštine.

Počasne jedinice Vojske Srbije i vojnog orkestra u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana postupaju u skladu sa pravilima službe Vojske Srbije.

Kao nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti Narodna skupština:

U ostvarivanju izborne funkcije Narodna skupština:

U ostvarivanju kontrolne funkcije Narodna skupština vrši nadzor nad radom:

U ostvarivanju predstavničke funkcije Narodna skupština, odnosno narodni poslanici:

Narodna skupština na prvoj sednici potvrđuje mandate narodnih poslanika, po postupku utvrđenom Poslovnikom.

Na prvoj sednici Narodne skupštine vrši se izbor predsednika i potpredsednika i imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine.

Narodna skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika.

Nakon donošenja odluke o potvrđivanju mandata narodni poslanici polažu zakletvu čiji tekst glasi: "Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu, braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi!"

Narodna skupština bira članove radnih tela Narodne skupštine i stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama.

Narodni poslanik stiče prava i dužnosti utvrđene Ustavom i zakonom danom potvrđivanja mandata.

Narodnom poslaniku izdaje se poslanička legitimacija.

Legitimacija iz

stava 2. ovog člana

je javna isprava kojom narodni poslanik dokazuje poslanički status i na osnovu koje ostvaruje prava utvrđena Ustavom, zakonom i Poslovnikom.

Obrazac i sadržaj poslaničke legitimacije propisuje se aktom nadležnog odbora Narodne skupštine.

Narodni poslanik se opredeljuje, istupa i glasa po sopstvenom uverenju.

Narodni poslanik uživa imunitet u skladu sa Ustavom i zakonom.

Za usmeno ili pismeno izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost.

Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora bez odobrenja Narodne skupštine.

Narodna skupština odlučuje većinom glasova svih narodnih poslanika o ukidanju imuniteta narodnom poslaniku koji se pozvao na imunitet čime se daje odobrenje Narodne skupštine iz

stava 3. ovog člana

.

Protiv narodnog poslanika koji se nije pozvao na imunitet može se, bez odobrenja Narodne skupštine, voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora.

Organ koji vodi postupak protiv narodnog poslanika koji se nije pozvao na imunitet dužan je da o pokretanju postupka obavesti Narodnu skupštinu.

Narodna skupština može većinom glasova svih narodnih poslanika da uspostavi imunitet narodnom poslaniku koji se nije pozvao na imunitet.

Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.

U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak.

Narodna skupština odluku iz st. 4. i 7. ovog člana donosi na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine, u skladu sa Poslovnikom.

Narodni poslanik ne može istovremeno da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost nespojivu sa poslaničkom funkcijom, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Narodnom poslaniku prestaje funkcija koja je nespojiva sa poslaničkom funkcijom na dan potvrđivanja poslaničkog mandata.

Narodni poslanik, u skladu sa zakonom i Poslovnikom, ima pravo da:

Narodni poslanik koji nije član odbora može da učestvuje u radu odbora bez prava odlučivanja, u skladu sa Poslovnikom.

Narodni poslanik ima pravo da bude blagovremeno i potpuno obavešten o svim pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, kao i pravo da traži obaveštenja koja su mu potrebna za obavljanje poslaničke funkcije od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine, predsednika Vlade, člana Vlade i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama.

Način ostvarivanja prava iz

stava 1. ovog člana

uređuje se Poslovnikom.

Narodni poslanik ima pravo na platu, naknade i druga primanja u skladu sa zakonom i drugim aktom.

Narodni poslanik koji ostvaruje platu u Narodnoj skupštini ima pravo na naknadu plate po prestanku poslaničke funkcije u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije, a najduže šest meseci. Ovo pravo se može produžiti do sticanja prava na penziju, ali ne duže od šest meseci.

Narodni poslanik kome je prestala funkcija u vreme trudnoće i porođaja ima pravo na naknadu plate po prestanku poslaničke funkcije u visini plate iz

stava 1. ovog člana

, a najduže godinu dana.

Pravo iz

stava 1. ovog člana

ne pripada narodnom poslaniku kome je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci.

Pravo iz

stava 1. ovog člana

prestaje zasnivanjem radnog odnosa, sticanjem prava na penziju, kao i u slučaju izbora, odnosno imenovanja na drugu funkciju po osnovu koje ostvaruje platu.

Narodnom poslaniku mandat prestaje potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika narednog saziva Narodne skupštine kao i u slučajevima utvrđenim zakonom kojim se reguliše izbor narodnih poslanika.

O razlozima za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran obaveštava se predsednik Narodne skupštine.

U slučaju iz

stava 2. ovog člana

, dan prestanka mandata narodnog poslanika Narodne skupštine konstatuje se na prvoj narednoj sednici nakon prijema izveštaja nadležnog odbora Narodne skupštine o razlozima za prestanak mandata narodnog poslanika.

Narodni poslanik dužan je da poštuje Ustav, zakon i Poslovnik.

Narodni poslanik dužan je da:

Narodni poslanik kome je prestao mandat ima pravo da se, u roku od dva meseca od dana kada mu je prestao mandat, vrati na rad kod poslodavca kod koga mu miruje radni odnos zbog toga što je izabran na funkciju narodnog poslanika.

Narodni poslanik kome je prestao mandat ima pravo na pristup arhivi i dokumentima o radu Narodne skupštine kojima je imao pristup i dok je bio narodni poslanik.

Narodni poslanik kome je prestao mandat ima pravo da prisustvuje državnim svečanostima u Narodnoj skupštini, u skladu sa protokolom.

Narodni poslanik kome je prestao mandat ima pravo pristupa biblioteci Narodne skupštine i Klubu poslanika.

Narodnom poslaniku kome je prestao mandat, radi ostvarivanja prava iz st. 2. do 4. ovog člana, izdaje se trajna legitimacija.

Obrazac i sadržaj trajne legitimacije propisuje se aktom nadležnog odbora Narodne skupštine.

Rad Narodne skupštine i radnih tela odvija se na sednicama.

Narodna skupština se sastaje u dva redovna zasedanja godišnje.

Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne može trajati duže od 90 dana.

Narodna skupština sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred utvrđenim dnevnim redom.

Narodna skupština sastaje se bez poziva posle proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.

Predsednik Narodne skupštine može, povodom državnih i međunarodnih praznika, sazvati svečanu sednicu Narodne skupštine i pozvati predsednika Republike, predsednika Vlade, predstavnike drugih organa i organizacija iz zemlje i inostranstva da se obrate Narodnoj skupštini.

Predsednik Narodne skupštine može sazvati posebnu sednicu na kojoj se Narodnoj skupštini može obratiti predsednik Republike, predsednik ili predstavnik strane države, predstavnik parlamenta strane države ili predstavnik međunarodne organizacije.

Na poziv predsednika Narodne skupštine, Narodnoj skupštini se mogu obratiti, u zavisnosti od pitanja koje se raspravlja, i predstavnici drugih organa, organizacija i tela.

Prilikom odlučivanja, usvajanja zapisnika sa sednice, utvrđivanja dnevnog reda, na prvoj sednici Narodne skupštine i u drugim slučajevima predviđenim Ustavom, zakonom i Poslovnikom, neophodno je prisustvo većine od ukupnog broja svih narodnih poslanika.

Na sednicama Narodne skupštine vode se stenografske beleške, odnosno sednice se tonski snimaju.

Na sednicama radnih tela Narodne skupštine vode se stenografske beleške, odnosno sednice se tonski snimaju, u skladu sa Poslovnikom.

O radu na sednici Narodne skupštine i njenih radnih tela izrađuje se zapisnik.

Način izrade zapisnika, njegovo overavanje, čuvanje, objavljivanje, mere za zaštitu podataka iznetih na sednici zatvorenoj za javnost, kao i druga pitanja u vezi sa zapisnikom uređuju se Poslovnikom.

Odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje većina članova odbora, ako zakonom nije predviđena posebna većina.

Glasanje u odboru je javno.

Član odbora ima pravo da izdvoji mišljenje, o čemu se Narodna skupština obaveštava u izveštaju odbora.

Način rada odbora uređuje se Poslovnikom.

U slučaju raspuštanja Narodna skupština, odnosno nadležni odbor Narodne skupštine vrši samo tekuće ili neodložne poslove, a naročito:

Postupci za donošenje akata i drugi postupci u Narodnoj skupštini su:

Postupci iz stava 1. ovog člana, utvrđeni Ustavom i zakonom, uređuju se Poslovnikom.

O pitanjima za koja ovim zakonom nije predviđen postupak, Narodna skupština odlučuje u skladu sa demokratskim standardima, opštim pravnim pravilima i prirodom pitanja o kome se odlučuje.

Odnos Narodne skupštine i predsednika Republike zasniva se na saradnji i na pravima i dužnostima koji su utvrđeni Ustavom, zakonom i drugim aktom.

Narodna skupština može da zatraži obaveštenje od predsednika Republike o pitanjima iz njegove nadležnosti koja su bitna za ostvarivanje nadležnosti Narodne skupštine.

Predsednik Republike može zatražiti od Narodne skupštine obaveštenje o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su bitna za ostvarivanje funkcije predsednika Republike. Predsednik Narodne skupštine obaveštava predsednika Republike o održavanju sednice Narodne skupštine.

Na poziv predsednika Narodne skupštine predsednik Republike može da se obrati narodnim poslanicima.

Način ostvarivanja odnosa Narodne skupštine i predsednika Republike uređuje se Poslovnikom.

Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o radu na zahtev Narodne skupštine, a najmanje jednom godišnje.

Narodna skupština vrši kontrolu nad radom Vlade ili člana Vlade postavljanjem poslaničkog pitanja, podnošenjem interpelacije, glasanjem o nepoverenju Vladi ili pojedinom članu Vlade i obrazovanjem anketnog odbora.

Sazivanje i tok sednice Narodne skupštine na kojoj Vlada odgovara na poslanička pitanja utvrđuju se Poslovnikom.

Postupak kontrole nad radom Vlade ili člana Vlade uređuje se Poslovnikom.

Narodna skupština, na zahtev Ustavnog suda, dostavlja odgovor, odnosno mišljenje na predlog, inicijativu i rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti zakona i drugog opšteg akta koji je donela Narodna skupština.

Narodna skupština razmatra obaveštenja Ustavnog suda o stanju i problemima ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti, mišljenja i ukazivanja Ustavnog suda na potrebu donošenja i izmena zakona kao i o merama koje treba preduzeti radi njihove zaštite, kao i predloge i inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti zakona i drugog opšteg akta koji je donela Narodna skupština.

Način ostvarivanja odnosa Narodne skupštine i Ustavnog suda uređuje se Poslovnikom.

Narodna skupština razmatra izveštaje koje joj dostavljaju državni organi, organizacije i tela u skladu sa zakonom.

Način ostvarivanja odnosa Narodne skupštine i drugih državnih organa, organizacija i tela uređuje se Poslovnikom.

Narodna skupština ostvaruje međunarodnu saradnju u okvirima svojih nadležnosti u cilju očuvanja i razvoja mira, dobrosusedskih odnosa i ravnopravne saradnje sa svim narodima i državama sveta.

Narodna skupština ostvaruje parlamentarnu saradnju sa predstavničkim telima drugih država.

Narodna skupština ostvaruje međunarodnu saradnju:

Sastav stalnih delegacija utvrđuje Narodna skupština, a sastav drugih delegacija i ciljeve i zadatke posete delegacije Narodne skupštine, utvrđuje predsednik Narodne skupštine ili nadležni odbor Narodne skupštine.

U Narodnoj skupštini se mogu obrazovati poslaničke grupe prijateljstva za unapređenje odnosa i saradnje s predstavničkim telima pojedinih država, na principu dobrovoljnosti.

Poslaničke grupe prijateljstva obrazuju se polazeći od uzajamno izraženih interesa za ostvarivanje i razvoj saradnje između parlamenata.

Predsednika i članove grupe prijateljstva određuje nadležni odbor Narodne skupštine.

Ako nadležni odbor Narodne skupštine nije u mogućnosti da odredi predsednika i članove grupe prijateljstva ili da dâ saglasnost na odluku o razmeni poseta sa grupama prijateljstva predstavničkih tela drugih država, o tim pitanjima odluku donosi predsednik Narodne skupštine, odnosno potpredsednik Narodne skupštine i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine.

Za ostvarivanje svojih nadležnosti Narodna skupština koristi sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije i sredstva u svojini Republike Srbije.

Narodna skupština upravlja sredstvima iz

stava 1. ovog člana

u skladu sa propisima o budžetskom sistemu i propisima o sredstvima u svojini Republike Srbije, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Stručne i druge poslove za potrebe Narodne skupštine obavlja Služba Narodne skupštine (u daljem tekstu: Služba).

Službom rukovodi generalni sekretar.

U rukovođenju radom Službe generalni sekretar ima položaj funkcionera koji rukovodi državnim organom.

Organizacija i rad Službe Narodne skupštine uređuje se odlukom Narodne skupštine, na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine.

O unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Službi generalni sekretar donosi pravilnik, uz saglasnost nadležnog odbora Narodne skupštine.

Generalni sekretar donosi pravilnike, odluke, naredbe, uputstva i rešenja.

Generalni sekretar, pored akata iz

stava 1. ovog člana

, donosi kadrovski plan Službe, godišnji plan rada Službe i višegodišnji plan razvoja Službe.

Na prava i obaveze državnih službenika i nameštenika u Službi Narodne skupštine primenjuju se zakoni i drugi propisi koji se odnose na državne službenike i nameštenike u državnim organima, opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za državne organe.

Uprava za zajedničke poslove republičkih organa obavlja za potrebe Narodne skupštine poslove prevoza, održavanja, servisiranja i garažiranja vozila i poslove ugostiteljskih usluga.

Poslove unutrašnjeg obezbeđivanja i održavanja reda u zgradi i prostorijama Narodne skupštine obavljaju pripadnici službe obezbeđenja Ministarstva unutrašnjih poslova, uz saglasnost generalnog sekretara.

Druga pitanja od značaja za organizaciju i način rada Službe uređuju se aktom Narodne skupštine, odnosno aktom nadležnog odbora Narodne skupštine, u skladu sa zakonom i Poslovnikom.

Narodna skupština će odredbe Poslovnika Narodne skupštine uskladiti sa odredbama ovog zakona, u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Nadležni odbor Narodne skupštine doneće akte kojima se bliže uređuju prava i dužnosti narodnih poslanika u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akti kojima se uređuje organizacija i rad Službe Narodne skupštine, unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta Službe Narodne skupštine, doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Nadležni odbor Narodne skupštine doneće akt o načinu upravljanja imovinom, kao i o evidentiranju imovine u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja akata iz čl. 73. do 76. ovog zakona primenjuju se važeći propisi iz tih oblasti.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".