se menja i glasi: „Javnost se obezbeđuje objavljivanjem odluka Ustavnog suda, objavljivanjem saopštenja sa sednica na internet stranici Ustavnog suda, održavanjem javne rasprave i rasprave u postupku pred Ustavnim sudom, davanjem saopštenja sredstvima javnog informisanja, održavanjem konferencija za medije i na drugi način.”.
posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: „Izuzetno, u postupku po ustavnim žalbama i žalbama sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Ustavni sud može odlučiti da pravo uvida u spise predmeta imaju samo učesnici u postupku.”. Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
menja se i glasi: „Ustavni sud, većinom glasova svih sudija, donosi Poslovnik o radu Ustavnog suda (u daljem tekstu: Poslovnik) kojim se bliže uređuje organizacija, način rada i postupanja Ustavnog suda.”.
, Ustavni sud može, zbog rada na započetim predmetima, sudiji produžiti radni vek do okončanja predmeta na kojima je bio angažovan, a najduže do isteka vremena na koje je izabran, odnosno imenovan, uz njegovu saglasnost.”. Dosadašnji st. 1. do 3. postaju st. 3. do 5. U stavu 4. broj: „1.”, zamenjuje se brojem: „3.”.
Plata sudije Ustavnog suda odgovara položaju i nadležnostima Ustavnog suda i odgovornosti sudije za obavljanje dužnosti i predstavlja jednu od garancija njegove nezavisnosti u zaštiti ustavnosti i zakonitosti i ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Plata predsednika i sudije Ustavnog suda određuje se na osnovu osnovne plate. Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje minulog rada. Osnovica za obračun i isplatu plata predsednika i sudije Ustavnog suda utvrđuje se Zakonom o budžetu Republike Srbije. Koeficijent za obračun i isplatu plate predsednika Ustavnog suda iznosi 12,00, a sudije Ustavnog suda 10,50. U slučaju da u Ustavnom sudu nisu popunjena sva sudijska mesta, do njihove popune, plata predsednika i sudije Ustavnog suda se uvećava 10%, za svako nepopunjeno sudijsko mesto. Sudija Ustavnog suda koji je izabran, odnosno imenovan na dužnost iz reda profesora pravnog fakulteta, a koji prava iz radnog odnosa ostvaruje na pravnom fakultetu, ima pravo na mesečnu naknadu u visini razlike između plate sudije Ustavnog suda, obračunate za puno radno vreme bez uvećanja po osnovu godina provedenih na radu, i plate koju ostvaruje na pravnom fakultetu, utvrđene u skladu sa propisima kojima se uređuje način obračuna sredstava za plate i koeficijenata za obračun i isplatu plata na fakultetima čija se delatnost finansira iz budžeta Republike Srbije.”.
posle stava 3. dodaju se st. 4. do 8. koji glase: „Sudija Ustavnog suda kome je prestala dužnost istekom vremena na koje je izabran ili imenovan, ima pravo da se u roku od tri meseca od dana prestanka dužnosti vrati na rad u državni i drugi organ ili pravno lice iz koga je izabran, odnosno imenovan za sudiju Ustavnog suda, na poslove koje je obavljao do izbora, odnosno imenovanja ili na druge poslove koji odgovaraju njegovom stepenu stručnosti i sposobnostima. Sudiji Ustavnog suda koji je izabran ili imenovan iz reda sudija ili zamenika javnih tužilaca, miruje sudijska, odnosno javnotužilačka funkcija dok obavlja dužnost sudije Ustavnog suda. Sudija, odnosno zamenik javnog tužioca iz
kome je prestala dužnost istekom vremena na koje je izabran ili imenovan, nastavlja da obavlja sudijsku funkciju, odnosno funkciju zamenika javnog tužioca, u sudu, odnosno javnom tužilaštvu iz koga je izabran, odnosno imenovan na dužnost. Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca dužni su da u roku od 30 dana od dana prestanka dužnosti sudije Ustavnog suda donesu rešenje u slučaju iz
. Sudiji Ustavnog suda koji je izabran ili imenovan iz reda javnih tužilaca danom stupanja na dužnost prestaje javnotužilačka funkcija, a po prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda zbog isteka vremena na koje je izabran, odnosno imenovan na dužnost, Državno veće tužilaca, u roku od 30 dana, donosi odluku o njegovom izboru na funkciju zamenika javnog tužioca u javnom tužilaštvu iz koga je bio izabran, odnosno imenovan na dužnost sudije Ustavnog suda.”.
posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: „Sednice, javne rasprave i drugi oblici rada Ustavnog suda mogu se, po odluci Ustavnog suda, održavati i izvan sedišta Ustavnog suda.”.
Aktom iz člana 27. stav 2. ovog zakona određuje se potreban broj državnih službenika na položaju, državnih službenika na izvršilačkim radnim mestima i nameštenika u Stručnoj službi.
Položaj u Stručnoj službi je radno mesto na kome državni službenik ima ovlašćenja i odgovornosti vezane za vođenje i usklađivanje rada Stručne službe, odnosno pojedinih delova Stručne službe ili na kome je zadužen za organizaciju i obavljanje najsloženijih stručnih poslova koji su u funkciji ostvarivanja Ustavom utvrđene nadležnosti Ustavnog suda. Državnog službenika na položaj u Stručnoj službi postavlja Ustavni sud, većinom glasova svih sudija. Državni službenik na položaju u Stručnoj službi može biti premešten, privremeno ili do isteka vremena na koje je postavljen, na drugi položaj u Stručnoj službi, ako to zahtevaju interesi ostvarivanja Ustavom utvrđene nadležnosti Ustavnog suda, pri čemu se vreme provedeno na prethodnom položaju računa u vreme na koje je državni službenik postavljen.
Državni službenik može da napreduje premeštajem na izvršilačko radno mesto u višem zvanju, postavljenjem na položaj ili viši položaj u Stručnoj službi, odnosno prelaskom u viši platni razred bez promene radnog mesta. Državni službenik kome je najmanje tri puta uzastopno određena ocena „naročito se ističe” može da napreduje i na izvršilačko radno mesto koje nije u neposredno višem zvanju, ako ispunjava uslove za obavljanje poslova tog radnog mesta. Državnom službeniku koji je napredovao premeštajem na izvršilačko radno mesto u višem zvanju, koeficijent platnog razreda u okviru platne grupe u kojoj se nalazi njegovo novo radno mesto određuje predsednik Ustavnog suda, vodeći računa da koeficijent koji se određuje odgovara složenosti i obimu poslova koje će državni službenik na tom radnom mestu obavljati, kao i dotadašnjim rezultatima rada državnog službenika. Državni službenik koji je zasnovao radni odnos u Ustavnom sudu i koji je nakon prve godine rada ocenjen ocenom „naročito se ističe” napreduje za dva platna razreda u okviru platne grupe u kojoj se nalazi radno mesto na koje je raspoređen.
Zaposlenima u Stručnoj službi mogu se utvrditi koeficijenti za obračun i isplatu plate koji su do 30% veći od koeficijenata predviđenih zakonom kojim se uređuju plate državnih službenika i nameštenika. Visina koeficijenata iz
određuje se aktom o platama zaposlenih u Stručnoj službi koji donosi Ustavni sud, većinom glasova svih sudija. Osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenih u Stručnoj službi jednaka je osnovici za obračun i isplatu plata državnih službenika i nameštenika u drugim državnim organima.
Sekretar Ustavnog suda priprema predlog kadrovskog plana istovremeno sa pripremom predloga budžeta Ustavnog suda, tako da bude usklađen sa njim. Kadrovski plan donosi predsednik Ustavnog suda, po pribavljenom mišljenju radnog tela Ustavnog suda nadležnog za organizaciona i finansijska pitanja.
Troškovi dodatnog obrazovanja državnih službenika u Stručnoj službi koje je od značaja za rad Ustavnog suda, kao i troškovi vezani za obavljanje stručne prakse državnih službenika u Stručnoj službi u međunarodnim institucijama nadležnim za zaštitu ljudskih prava i ustavnim sudovima drugih država, padaju na teret budžetskih sredstava Ustavnog suda. Prava i obaveze državnog službenika u Stručnoj službi koji se dodatno obrazuje, odnosno koji je upućen na stručnu praksu, uređuju se u skladu sa zakonom koji uređuje prava i obaveze državnih službenika.”.
menja se i glasi: „Sredstva za rad i funkcionisanje Ustavnog suda (u daljem tekstu: budžet Ustavnog suda), obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Ustavnog suda. Ustavni sud samostalno raspolaže sredstvima budžeta Ustavnog suda. Vlada ne može bez saglasnosti predsednika Ustavnog suda, obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje budžeta Ustavnog suda. Postupak za utvrđivanje predloga budžeta Ustavnog suda uređuje se ovim zakonom i Poslovnikom.”.
Sekretar Ustavnog suda priprema predlog budžeta Ustavnog suda u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i Poslovnikom i dostavlja ga radnom telu Ustavnog suda nadležnom za finansijska pitanja. Radno telo iz
utvrđuje predlog budžeta Ustavnog suda i upućuje ga predsedniku Ustavnog suda radi dostavljanja na mišljenje ministarstvu nadležnom za poslove finansija. O predlogu iz
ministar nadležan za poslove finansija dostavlja Ustavnom sudu obrazloženo mišljenje. U slučaju da ministar nadležan za poslove finansija ima primedbe na dostavljeni predlog budžeta Ustavnog suda, organizovaće konsultacije sa predsednikom Ustavnog suda i radnim telom iz
, Ustavni sud, većinom glasova svih sudija, utvrđuje konačan predlog budžeta Ustavnog suda, koji ministarstvo nadležno za poslove finansija bez izmena uključuje u nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, a Vlada bez izmena u predlog zakona o budžetu Republike Srbije. Ako se ne postigne saglasnost iz
Kontrola izvršenja budžeta Ustavnog suda sprovodi se u skladu sa propisima koji uređuju budžetski sistem, računovodstvo i reviziju. Ustavni sud obezbeđuje vršenje interne kontrole izvršenja budžeta Ustavnog suda na način predviđen Poslovnikom, a u skladu sa propisima koji uređuju budžetski sistem, računovodstvo i reviziju.”.
menja se i glasi: „U postupku pred Ustavnim sudom određuje se sudija izvestilac, u skladu sa Poslovnikom. Izuzetno, kada to složenost ustavnopravnih pitanja zahteva, predsednik Ustavnog suda može odrediti jednog ili više sudija koji će zajedno sa sudijom izvestiocem sprovesti postupak i pripremiti zajednički predlog akta o kome odlučuje Ustavni sud.”.
Radnje u prethodnom postupku preduzima sudija izvestilac, odnosno Stručna služba, u skladu sa ovim zakonom i Poslovnikom. U prethodnom postupku se ispituje urednost i dopuštenost podnesaka kojima se inicira ili pokreće postupak pred Ustavnim sudom, dostavljaju akti o pokretanju postupka, odnosno inicijative na odgovor i mišljenje, prikupljaju potrebni podaci, obaveštenja i dokazi u cilju provere navoda iz inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti. U prethodnom postupku se preduzimaju i druge procesne radnje od značaja za odlučivanje Ustavnog suda.”.
menja se i glasi: „Ustavni sud će odbaciti podnesak kojim se inicira ili pokreće postupak pred Ustavnim sudom: 1) kad utvrdi da Ustavni sud nije nadležan za odlučivanje; 2) ako podnesak nije podnet u određenom roku; 3) ako je podnesak anoniman; 4) kad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju postupanje; 5) kad utvrdi da je podnesak očigledno neosnovan; 6) ako utvrdi da se podneskom zloupotrebljava pravo; 7) kad ne postoje druge pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, utvrđene zakonom. Kad Ustavni sud utvrdi da nije nadležan za odlučivanje, može podnesak kojim se pokreće postupak, ustupiti nadležnom organu.”.
menja se i glasi: „Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici Ustavnog suda, sednici Velikog veća ili sednici Malog veća. Ustavni sud može, radi razjašnjenja stvari u predmetu, održavati i pripremne sednice, konsultativne sastanke i druge sednice, u skladu sa Poslovnikom.”.
Ustavni sud na sednici Ustavnog suda, koju čine sve sudije Ustavnog suda: 1) donosi opšte akte; 2) donosi odluke iz člana 45. tač. 1) do 5), tač. 8), 11), 14) i 15) ovog zakona; 3) pokreće postupak za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti opšteg akta, po sopstvenoj inicijativi; 4) donosi rešenje iz člana 46. tačka 10) ovog zakona; 5) odlučuje kad nije postignuta jednoglasnost u odlučivanju Velikog veća; 6) donosi pojedinačne akte ako ovim zakonom ili Poslovnikom nije predviđeno da ih donose veća ili predsednik Ustavnog suda. Na sednici Ustavnog suda odluke se donose većinom glasova svih sudija Ustavnog suda. Sednica Ustavnog suda se zakazuje i u slučaju održavanja javne rasprave i sednice o većanju i glasanju posle održane javne rasprave.
Ustavni sud na sednici Velikog veća, koje čine predsednik Ustavnog suda i sedam sudija: 1) donosi odluke iz člana 45. tač. 6), 7), 9), 10), 12) i 13) ovog zakona; 2) donosi rešenja iz člana 46. tač. 1) do 8) ovog zakona; 3) odlučuje ako nije postignuta jednoglasnost u odlučivanju Malog veća. Na sednici Velikog veća odluke, odnosno rešenja iz
donose se jednoglasno. Ako se ne postigne jednoglasnost članova Velikog veća, odluku, odnosno rešenje donosi sednica Ustavnog suda. Ustavni sud ima dva Velika veća. Predsednik Ustavnog suda određuje sastav Velikog veća godišnjim rasporedom poslova Ustavnog suda.
Ustavni sud na sednici Malog veća, koga čine troje sudija Ustavnog suda od kojih je jedan predsednik veća, donosi: 1) rešenje iz člana 46. tačka 9) ovog zakona; 2) zaključke iz člana 47. ovog zakona. Na sednici Malog veća rešenja i zaključci iz
donose se jednoglasno. Ako se ne postigne jednoglasnost članova Malog veća, rešenje, odnosno zaključak donosi Veliko veće. Ustavni sud, većinom glasova svih sudija, donosi odluku kojom određuje broj Malih veća. Predsednik Ustavnog suda određuje predsednika i članove Malog veća godišnjim rasporedom poslova Ustavnog suda.
Sednicu Ustavnog suda zakazuje i njome rukovodi predsednik Ustavnog suda. Predsednik Ustavnog suda, koji je istovremeno i predsednik Velikog veća, zakazuje i rukovodi sednicom tog veća. Sednicu Malog veća zakazuje i njome rukovodi predsednik tog veća. Na sednici Ustavnog suda, kao i na sednici Velikog i Malog veća vodi se zapisnik. Način rada i odlučivanja na sednici Ustavnog suda i sednicama Velikog i Malog veća bliže se uređuje Poslovnikom.”.
u tački 14) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 15), koja glasi: „15) odbija zahtev za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti opšteg akta iz inicijative povodom koje je doneto rešenje o pokretanju postupka.”.
menja se i glasi: „1) pokreće postupak za utvrđivanje neustavnosti, nezakonitosti ili nesaglasnosti sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom;”. Tačka 5) menja se i glasi: „5) odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti u slučaju iz člana 53. stav 2. ovog zakona;”. U tački 9) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 10) koja glasi: „10) odlaže objavljivanje svoje odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije”.”.
menja se i glasi: „Ustavni sud zaključkom: 1) odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta, predlog ili drugi zahtev kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne žalbe, zbog nenadležnosti; 2) odbacuje predlog za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti opšteg akta i inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti koji nisu podneti u roku iz člana 168. stav 5. Ustava; 3) odbacuje žalbu sudije, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca ako nije podneta u zakonom propisanom roku; 4) odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta, predlog ili drugi zahtev kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne žalbe, koji je nerazumljiv ili nepotpun, odnosno koji sadrži druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda; 5) odbacuje anonimnu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta, predlog ili drugi zahtev kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne žalbe; 6) odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta, predlog ili drugi zahtev kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne žalbe, koji predstavlja zloupotrebu prava; 7) odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti i predlog za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti opšteg akta koji nije donet; 8) odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti i predlog za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti opšteg akta čiji je donosilac pravno prestao da postoji; 9) odlučuje o zahtevu donosioca osporenog opšteg akta da se zastane sa postupkom; 10) obustavlja postupak kada je povučen predlog za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti opšteg akta, odnosno kad inicijator odustane od inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti; 11) obustavlja postupak i u drugim slučajevima, izuzev postupka po ustavnoj žalbi, zbog povlačenja ili odustanka ovlašćenog predlagača, odnosno podnosioca od podnetog zahteva ili zbog prestanka drugih procesnih pretpostavki za vođenje postupka. Ustavni sud donosi zaključke i u drugim slučajevima kada u skladu sa odredbama ovog zakona i Poslovnika ne donosi odluku, odnosno rešenje.”.
bliže se uređuje Poslovnikom, s tim što obrazloženje rešenja o odbacivanju ustavne žalbe, odnosno zaključka može sadržati samo pravni osnov za donošenje.”.
menja se i glasi: „Predlog za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti, odnosno inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti sadrži: naziv opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost osporava; naziv i broj službenog glasila u kome je opšti akt objavljen, ako je objavljivanje izvršeno u službenom glasilu; oznaku odredbe ili odredaba opšteg akta čija ustavnost ili zakonitost se osporava; odredbe Ustava, odnosno zakona u odnosu na koje se osporava ustavnost ili zakonitost opšteg akta; razloge osporavanja i druge podatke od značaja za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti osporenog opšteg akta; predlog, odnosno zahtev kako da se odluči; podatke o predlagaču, odnosno podnosiocu inicijative; potpis predlagača, odnosno podnosioca inicijative.”.
posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: „Kad Ustavni sud nađe da je inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, inicijativu će rešenjem odbaciti.”. Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4. Stav 4. menja se i glasi: „Kad Ustavni sud nakon sprovedenog postupka oceni da zahtev za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti iz inicijative povodom koje je pokrenut postupak, nije osnovan, doneće odluku o njegovom odbijanju.”.
posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase: „Ustavni sud može posebnim rešenjem odložiti objavljivanje svoje odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije”, ali najduže za šest meseci od dana njenog donošenja. U slučaju iz
, Ustavni sud odluku kojom je utvrđeno da opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom, zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili potvrđenim međunarodnim ugovorom, dostavlja donosiocu opšteg akta zajedno sa rešenjem o odlaganju objavljivanja.”.
Kada je predlogom tražena zabrana tajnog ili paravojnog udruženja, Ustavni sud će svojom odlukom utvrditi da je delovanje takvog udruženja zabranjeno Ustavom. Odlukom iz
reči: „zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči i potpis podnosioca ustavne žalbe”, zamenjuju se rečima: „opredeljen zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči, uz isticanje visine i osnova naknade materijalne ili nematerijalne štete, kada se naknada zahteva, potpis podnosioca ustavne žalbe, odnosno lica kome je izdato specijalno punomoćje za podnošenje ustavne žalbe.”. U stavu 2. posle reči: „sredstva” dodaju se zapeta i reči: „dokazi o visini materijalne štete”. Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi: „Zahtev za naknadu štete može biti postavljen samo istovremeno sa podnošenjem ustavne žalbe.”.
IUz-97/2012 — dejstvo na tekst člana 89. stava 2. uveden ovim članom
Ovaj član izmena iz 99/2011 uveo je reči „osim sudske odluke“ u član 89. stav 2. osnovnog zakona. Ustavni sud je utvrdio nesaglasnost samo tih reči sa Ustavom; prestale su da važe objavljivanjem odluke u „Sl. glasniku RS“, br. 18/2013. Izvorni tekst akta o izmeni ovde je sačuvan radi istorijskog pregleda.
menjaju se i glase: „Kada Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, može poništiti pojedinačni akt osim sudske odluke, zabraniti dalje vršenje radnje ili odrediti preduzimanje druge mere ili radnje kojom se otklanjaju štetne posledice utvrđene povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda i odrediti način pravičnog zadovoljenja podnosioca. Odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud će odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.”.
U postupku po žalbi sudije, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje postupak po ustavnoj žalbi.”.
Sudija Ustavnog suda koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona izabran, odnosno imenovan na dužnost sudije Ustavnog suda iz reda sudija, po prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda zbog isteka vremena na koje je izabran, odnosno imenovan, ima pravo da bude izabran na sudijsku funkciju u sudu iz koga je izabran, odnosno imenovan na dužnost sudije Ustavnog suda ili u sudu najvišeg stepena koji je preuzeo nadležnost suda iz koga je sudija Ustavnog suda izabran, odnosno imenovan.
Visoki savet sudstva dužan je da donese odluku o izboru na sudijsku funkciju iz
Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS, broj 109/07), do dana stupanja na snagu ovog zakona, rešiće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS”, br. 34/01, 62/06 – dr. zakon, 63/06 – ispravka dr. zakona, 116/08 – dr. zakon i 92/11), u delu koji se odnosi na način utvrđivanja plata predsednika i sudija Ustavnog suda.