. stav 1. reči: „sudija pojedinac” zamenjuju se rečju: „veće”, a reč:
„veće” zamenjuje se rečima: „sudija pojedinac”.
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Sudija pojedinac sudi u:
- imovinskopravnim sporovima,
- stambenim sporovima,
- sporovima zbog smetanja državine,
- sporovima o autorskim i srodnim pravima,
- sporovima o objavljivanju informacije i odgovora na informaciju,
- sporovima o zaštiti i upotrebi pronalazaka, industrijskog dizajna, modela,
uzoraka, žigova, oznaka geografskog porekla, topografije integrisanih kola
(topografije poluprovodničkih proizvoda) i prava oplemenjivača biljnih sorti,
- sporovima zbog diskriminacije,
- sporovima zbog povrede prava ličnosti,
- sporovima povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica,
- sporovima povodom kolektivnih ugovora,
- potrošačkim sporovima,
- sporovima povodom štrajka.”
Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:
„Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne
pomoći.”
U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. reči: „Sudije iz stava 3. ovog
člana” zamenjuju se rečima: „Sudije koje sude u prvom i drugom stepenu u
parničnom postupku u vezi sa porodičnim odnosima”.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči: „stava 4.” zamenjuju se
rečima: „stava 5.”.
. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. do 5. koji glase:
„Punomoćnik fizičkog lica može biti advokat, krvni srodnik u pravoj liniji, brat,
sestra ili bračni drug, kao i predstavnik službe pravne pomoći jedinice lokalne
samouprave koji je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
Punomoćnik zaposlenog u sporu iz radnog odnosa može biti i predstavnik
sindikata čiji je zaposleni član, pod uslovom da je diplomirani pravnik sa položenim
pravosudnim ispitom.
Punomoćnik pravnog lica može biti advokat, kao i diplomirani pravnik sa
položenim pravosudnim ispitom koji je u radnom odnosu u tom pravnom licu.
Punomoćnik mora biti potpuno poslovno sposobno lice.”
Dosadašnji st. 2. do 5. postaju st. 6. do 9.
Posle stava 9. dodaje se stav 10. koji glasi:
„Stranku koja nema punomoćnika i koja se iz neznanja ne koristi pravima koja
joj pripadaju po ovom zakonu, sud će upozoriti da može angažovati punomoćnika, u
skladu sa ovim zakonom.”
. stav 1. posle reči: „punomoćnik” dodaje se reč: „advokat”.
Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:
„Ako stranka u punomoćju nije bliže odredila ovlašćenja punomoćnika,
punomoćnik koji nije advokat može na osnovu ovakvog punomoćja da preduzima sve
radnje u postupku, ali mu je uvek potrebno izričito ovlašćenje za povlačenje tužbe, za
priznanje ili odricanje od tužbenog zahteva, za zaključenje poravnanja, za povlačenje
ili odricanje od redovnog pravnog leka i za prenošenje punomoćja na drugo lice.”
. stav 2. menja se i glasi:
„Ako sud nije u mogućnosti da uruči pismeno na saopštenoj adresi, po
službenoj dužnosti pribaviće od nadležnog organa, adresu prebivališta i boravišta
stranke kojoj pismeno treba lično dostaviti i izvršiće dostavljanje na tako pribavljenoj
adresi, u skladu sa odredbama ovog zakona.”
. stav 1. reči: „dužno je” zamenjuju se rečju: „može”.
U stavu 3. posle reči: „prihvaćen” reči do kraja stava brišu se.
Stav 4. briše se.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.
U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 5. broj: „5.” zamenjuje se brojem:
„4.”, a reč: „podnosi” zamenjuje se rečima: „može podneti”.
Dosadašnji stav 7. briše se.
. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:
„Pre donošenja rešenja o odbacivanju tužbe iz razloga propisanih u stavu 1.
ovog člana, sud je dužan da održi ročište na kome će tužiocu omogućiti da se izjasni
o odbacivanju tužbe.”
. st. 2. i 3. menjaju se i glase:
„Revizija je uvek dozvoljena ako je:
1) to posebnim zakonom propisano;
2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka;
3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima
stranaka.
Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost
predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po
srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.”
. stav 1. reči: „apelacionog suda, odnosno” brišu se.
Stav 2. menja se i glasi:
„O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni
kasacioni sud u veću od pet sudija.”
Stav 3. briše se.
. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Po proteku roka od pet godina od dana kada je odluka postala
pravnosnažna, predlog za ponavljanje postupka ne može da se podnese, osim ako
se ponavljanje traži iz razloga navedenih u članu 426. tač. 11) i 12) ovog zakona”.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
koji glasi:
„Član 433a
Ponavljanje postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom može se zahtevati
samo iz razloga navedenih u članu 426. tač. 1), 6), 11) i 12) ovog zakona ako se
razlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred Vrhovnim
kasacionim sudom.
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se preko prvostepenog suda.
Ako ne odbaci predlog (član 430. stav 1), prvostepeni sud će ga dostaviti
protivnoj stranci na odgovor.
Kada sudu stigne odgovor na predlog ili kada protekne rok za davanje
odgovora (član 430. stav 2), prvostepeni sud će spise dostaviti Vrhovnom
kasacionom sudu.
Ako Vrhovni kasacioni sud nađe da je predlog za ponavljanje postupka
osnovan, ukinuće svoju raniju odluku i doneti novu odluku o glavnoj stvari.
Novu odluku o glavnoj stvari Vrhovni kasacioni sud doneće bez rasprave.”
Postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik
RS”, br. 72/11, 49/13 – US i 74/13 – US), a nije okončan pre stupanja na snagu ovog
zakona sprovešće se po odredbama ovog zakona.
Prvostepeni postupci započeti pred osnovnim sudovima u kojima vrednost
predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije prema odredbama ovog zakona,
okončaće se pred tim sudovima.
Revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora
pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000
evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan
podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog
zakona.