Stav 7. menja se i glasi: „Komisija iz člana 22. ovog zakona dužna je da donese obrazloženu odluku o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora, na sednici koja je zatvorena za javnost. Ako komisija ne donese odluku o prigovoru u roku, smatra se da je obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu stavljeno van snage, što se evidentira u spisima predmeta.ˮ.

Stav 7. menja se i glasi: „Komisija iz člana 22. ovog zakona dužna je da donese obrazloženu odluku o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Ako komisija ne donese odluku o prigovoru u roku, smatra se da je rešenje o devoluciji stavljeno van snage, što se evidentira u spisima predmeta.ˮ.

Stav 8. menja se i glasi: „Komisija iz člana 22. ovog zakona dužna je da donese obrazloženu odluku o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Ako komisija ne donese odluku o prigovoru u roku, smatra se da je rešenje o supstituciji stavljeno van snage, što se evidentira u spisima predmeta.ˮ.

U članu 31. tačka 4) menja se i glasi: „4) ostvaruje kontakt i razmenjuje informacije i dokumente sa tužilaštvima drugih država, međunarodnim pravosudnim organizacijama i drugim nadležnim međunarodnim telima i ostvaruje neposrednu saradnju sa nadležnim organima drugih država, u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorom;ˮ.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a) koja glasi: „4a) zaključuje protokole o saradnji sa tužilaštvima drugih država i međunarodnim pravosudnim organizacijama, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom o čemu prethodno obaveštava ministarstvo nadležno za pravosuđe;ˮ.

Stav 7. menja se i glasi: „Visoki savet tužilaštva dužan je da donese odluku o prigovoru u roku od 30 dana od dana dostavljanja prigovora. Ako Visoki savet tužilaštva ne odluči o prigovoru u propisanom roku, smatra se da je prigovor usvojen.ˮ.

U članu 41. st. 1. i 2. menjaju se i glase: „Ako Vrhovnom javnom tužiocu ili glavnom javnom tužiocu prestane javnotužilačka funkcija Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca, Visoki savet tužilaštva postavlja vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca dok Vrhovni javni tužilac ili glavni javni tužilac ne stupi na javnotužilačku funkciju, a najduže na jednu godinu. Isto lice ne može biti ponovo postavljeno za vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca, odnosno glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu. Ako Visoki savet tužilaštva ne donese odluku o postavljenju vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca u roku od 30 dana od dana prestanka javnotužilačke funkcije iz stava 1. ovog člana, većinom glasova propisanom Zakonom o Visokom savetu tužilaštva, po proteku tog roka Visoki savet tužilaštva donosi odluku o postavljenju vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca, ako je za nju glasalo najmanje šest članova Visokog saveta tužilaštva, od kojih je najmanje tri člana iz reda javnih tužilaca i tri člana iz reda istaknutih pravnika, pri čemu u odlučivanju ne učestvuju članovi po položaju.ˮ.

Član 69. menja se i glasi: „Član 69. Javni tužilac može, uz svoju pismenu saglasnost, biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog ili neposredno nižeg stepena najduže na tri godine, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo. Visoki savet tužilaštva jednom godišnje posebno preispituje postojanje razloga za privremeno upućivanje i donosi obrazloženu odluku o nastavku ili prestanku privremenog upućivanja. Izuzetno od stava 1. ovog člana javni tužilac višeg ili apelacionog javnog tužilaštva može, uz svoju pismenu saglasnost, ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor u javno tužilaštvo u koje se privremeno upućuje, biti privremeno upućen u javno tužilaštvo posebne nadležnosti najduže na tri godine, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo. Privremeno upućivanje vrši se izuzetno zbog potrebe efikasnog postupanja javnog tužilaštva, ako se to ne može obezbediti drugim organizacionim merama. Visoki savet tužilaštva raspisuje javni poziv za privremeno upućivanje na osnovu obrazloženog predloga glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva u kome se pojavila potreba za upućivanjem. Rešenje o upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, uz prethodno pribavljeno mišljenje glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva u koje se upućivanje vrši i glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva iz kojeg se upućivanje vrši. Rešenje o upućivanju mora biti obrazloženo. Rešenje iz stava 5. ovog člana Visoki savet tužilaštva donosi većinom glasova propisanom Zakonom o Visokom savetu tužilaštva. Ako Visoki savet tužilaštva na sednici na kojoj se odlučuje o donošenju rešenja iz stava 5. ovog člana ne donese odluku većinom glasova propisanom u stavu 6. ovog člana, glasanje se još jednom ponavlja na istoj sednici. U ponovljenom glasanju odluka o upućivanju je doneta ako je za nju glasalo najmanje šest članova Visokog saveta tužilaštva, od kojih je najmanje tri člana iz reda javnih tužilaca i tri člana iz reda istaknutih pravnika, pri čemu u glasanju ne učestvuju članovi po položaju.ˮ.

Član 128. menja se i glasi: „Član 128. Kolegijum javnog tužilaštva: 1) daje mišljenje Visokom savetu tužilaštva o kandidatu za glavnog javnog tužioca i javnog tužioca u svom ili neposredno nižem javnom tužilaštvu; 2) daje mišljenje o predlogu izveštaja o radu javnog tužilaštva za prethodnu godinu; 3) daje mišljenje o predlogu plana i programa rada javnog tužilaštva za narednu godinu; 4) razmatra izveštaj o izvršenom nadzoru nad radom javnog tužilaštva; 5) razmatra pitanja od značaja za stručno usavršavanje i organizaciju javnog tužilaštva; 6) vrši i druge poslove u skladu sa aktom o upravi u javnom tužilaštvu.ˮ.